tekstovi

Umetnost šumova

Luigi Russolo, 1913




Dragi Balilla Pratella, veliki futuristički kompozitoru,

      U Rimu, u prepunom Constanzi teatru, dok sam slušao orkestar kako izvodi tvoju nadmoćnu futurističku muziku, sa mojim prijateljima futuristima Marinettijem, Boccionijem, Carraom, Ballaom, Sofficijem, Papinijem i Cavacchiolijem, nova umetnost mi je pala na pamet, kakvu samo ti možeš stvoriti, Umetnost šumova, logična posledica tvojih čudesnih inovacija.

      Drevni život je bio sama tišina. U devetnaestom veku, sa izumom mašine, Buka je rođena. Danas, Buka trijumfuje i suvereno vlada nad senzibilitetom ljudi. Tokom mnogo vekova život je prolazio u prigušenim tonovima, ako ne u tišini. Najjači šumovi koji su prekidali ovu tišinu nisu bili intenzivni ni dugotrajni niti su varirali. Ako zanemarimo velika pomeranja kao sto su zemljotresi, oluje, lavine i vodopadi, priroda je nema.

      Usred ove oskudice šumova, prvi zvukovi koje je čovek izvukao iz izdubljene trske ili razapete žice su posmatrani sa divljenjem kao nove i čudesne stvari. Primitivne rase su pripisivale zvuk bogovima; bio je smatran svetim i rezervisan za vračeve, koji su ga koristili da obogate misteriju svojih obreda.

      I tako je rođen koncept zvuka kao stvari po sebi, različite i nezavisne od života, a rezultat je bila muzika, fantastični svet iznad stvarnog, nedodirljiv i posvećen. Lako je razumeti kako je takav koncept muzike rezultirao u ograničenju njenog napretka u poredenju sa drugim umetnostima. I kod samih starih Grka, njihove muzičke teorije matematički izračunate od strane Pitagore po kojima samo nekoliko konsonantnih intervala može da se koristi, bila su u značajnoj meri ograničavajuća na polju muzike, čineći harmoniju, koje nisu bili svesni, nemogućom.

      U Srednjem veku, sa razvojem i prepravkama grčkog tetrakordnog sistema, sa gregorijanskim i popularnim pesmama, obogaćena je umetnost muzike, ali se zvuk i dalje posmatrao u svom razvoju u vremenu (ograničavajuce gledište, koje je trajalo mnogo vekova, i koje se i dalje može naći u najkomplikovanijim polifonijama Flamanskih kontrapunktista).

      Akord nije postojao, razvoj različitih deonica nije bio podređen akordu koji ove deonice mogu da proizvedu sastavljajuci se međusobno; koncept deonica je bio horizontalan, ne vertikalan. Želja, potraga i ukus za istovremeno jedinstvo različitih zvukova, dakle za akord (složeni zvuk), se postepeno manifestovala, polazeći od savršeno konsonantnog akorda sa malo prolaznih disonanci, dostižuci komplikovane i perzistentne disonance koje karakterisu savremenu muziku.

      Pre svega, muzička umetnost je tražila čistotu, bistroću i milozvučnost tona. Različiti zvukovi su mešani, ali se pazilo da miluju uho nežnim harmonijama. Danas muzika, kako postaje sve komplikovanija, teži da pomeša najdisonantnije, najčudnije i najgrublje zvukove. Na ovaj način, približili smo se zvuku-buci više nego ikad.

      Ovu muzičku evoluciju prati umnožavanje mašina, koje sarađuju sa čovekom na svim poljima. Ne samo u bučnoj atmosferi velikih gradova, nego i na selu, koje je do danas bilo potpuno tiho, mašine danas stvaraju takvu šarolikost i suprotstavljenost šumova da čisti zvuk, u svojoj oskudnosti i monotoniji, ne pobuđuje više nikakva osećanja.

      Da bi uzbudila i uzvisila naš senzibilitet, muzika razvijena ka najkompleksnijoj polifoniji i maksimalnoj raznovrsnosti, traži najkomplikovanija razrešenja disonantnih akorada i polako priprema nastanak muzike buke. Ova evolucija ka "zvuku-buci" nije bila moguća do sada. Uho čoveka iz osamnaestog veka nikada ne bi moglo da izdrži intenzitet nekih akorada proizvedenih od strane naših orkestara (čiji se broj članova utrostručio od tada). Našim ušima, s druge strane, oni zvuče prijatno, pošto je naš sluh već edukovan od strane modernog života, koji vrvi od šarolikih šumova. Naše uši nisu zadovoljene ovim i zahtevaju veće obilje akustičkih emocija.

      Sa druge strane, muzika je suviše ograničena kvantitetom različitih opsega tonova. Najkompleksniji orkestri se svode na 4 ili 5 tipova instrumenata, koji variraju u boji tona: instrumenti koji se sviraju gudalom ili trzanjem žica, duvanjem u metal ili drvo i udaraljke. Moderna muzika se vrti u ovom malom krugu, boreći se uzalud da stvori nove opsege tonova.

      Ovaj ograničeni krug čistih zvukova mora biti razbijen, beskonačna raznovrsnost "zvuka-buke" mora biti osvojena.

      Uostalom, svako će se složiti da je sve što muzički ton nosi sa sobom, razvoj senzacija koje su vec poznate i iscrpljene i koje predisponiraju slušaoca dosadi uprkos naporima svih inovativnih muzičara. Mi Futuristi smo voleli i uzivali u harmonijama velikih majstora. Tokom mnogih godina, Betoven i Vagner su zatresali naše nerve i srca. Sada smo prezasićeni i više zadovoljstva nalazimo u kombinacijama šumova tramvaja, motora, fijakera i buci gomile nego u, na primer, "Eroiki" ili "Pastorali".

      Ne možemo zamisliti taj ogromni aparat sile koji moderni orkestar predstavlja bez osećanja potpunog razočaranja slabim akustičkim rezultatima.

      Da li znate za smešniji prizor od dvadeset ljudi koji svom silom pokušavaju da pojačaju mjaukanje violine? Sve ovo će, naravno, razbesneti ljubitelje muzike i možda oživeti uspavljujuću atmosferu koncertnih dvorana. Javite nam, nama Futuristima, kada uđete u jednu od ovih bolnica punih anemičnih zvukova. Tamo: prvi takt donosi dosadu onog što je poznato vašem uhu i anticipira dosadu takta koji sledi. Pušta nas da uživamo, od takta do takta, u dva od tri varijeteta iskonske dosade, da čekamo svo vreme na izuzetnu senzaciju, koja nikada ne dolazi.

      U međuvremenu, odvratna mešavina je skuvana od monotonih senzacija i idiotskih religioznih osećanja slušalaca budistički pijanih koji ponavljaju po n-ti put svoju više-manje snobovsku, polovnu ekstazu.

      Dalje! Bežimo, jer ne možemo više da se odupremo želji da napokon kreiramo novu muzičku realnost, sa darežljivom podelom rezonantnih šamara, odbacujuci violine, klavire, kontrabase i orgulje. Bežimo!

      Argument da šumovi moraju biti glasni i neprijatni za uho ne stoji.

      Nema svrhe nabrajati sve milozvučne i delikatne šumove koji stvaraju prijatne senzacije.

      Da bi smo se uverili u čudesnu raznovrsnost šumova, dovoljno je pomisliti na gruvanje groma, zvižduk vetra, huk vodopada, žuborenje potoka, šuštanje lisca, klopot konja u kasu dok se udaljava, truckanje kola na kaldrmi, i disanje grada noću, na sve šumove koje proizvode domaće i divlje životinje i na one koje može proizvesti čovek svojim ustima (ne računajući govor i pevanje).

      Prođimo kroz veliki grad obraćajući pažnju više na ono sto čujemo nego na ono što vidimo i uživaćemo u razlučivanju vrtloga vode, vazduha i gasa u metalnim cevima, tutnjanju šumova koji dišu i pulsiraju sa neporecivom čulnošću, podrhtavanja ventila, hoda klipova, rezanja mehaničkih testera, truckanja tramvaja na šinama, pucketanja bičeva, lepršanja zavesa i zastava. Uživamo stvarajući mentalne orkestracije lupanja metalnih roletni na prodavnicama, vrata, meteža gomile, raznolikosti graje na stanicama, železnici, u kovačnicama, štamparijama, električnim centralama i podzemnoj železnici.

      Ne treba zaboraviti ni najnovije šumove modernog ratovanja. Nedavno, pesnik Marinetti, u pismu iz rovova Adrianopolisa, opisuje mi divne slobodne reči orkestra velike bitke.

      “svakih 5 sekundi topovska djulad opsade razdiru prostor akordom BAM-DUM-DUUM pobuna 500 odjeka ga razbija raspršava u večnost. U središtu ove mrske BAM-DUM-DUUM teritorije 50kvadratnih kilometara skaču pucnjevi posekotine prve paljbe napadi. Nasilje surovost pravilnost ovaj duboki bas istražuje to čudno pištanje izbezumljene gomile u bici Gnev bez daha uši oči nozdrve otvoreni! puni! pali! Kakva radost čuti mirisati potpuno taratatata mitraljeza vrište zabezeknuti pod ubodima šamarima traak-traak bičevi pik-pak-pam-bam neobičnost skače 200 metara seže Daleko daleko pozadi u orkestru bare blate brecaju podbadani bikovi vagoni plaf-plef konji rade flik flak tin tin šaaak smeju se frknu zveeeckaju zvrrrckaju bataju 3 bugarska bataljona marširaju kroook-kraak [sporo] Šumi Marica ili Karvavena BAM-DUM-DUUUM tok-tok-tok-tok [brzo] krook-kraak [sporo] povici oficira koji udaraju okolo kao bronzani tanjiri pam ovde paak tamo BUUUM čing čaak [veoma brzo] č-č-č-č-čaak ovde dole gore tamo visoko pazi glavu lepi! Bljesnu bljesnu bljesnu bljesnu bljesnu bljesnu svetla utvrđenja tamo dole iza tog dima Šukri-Paša komunicira telefonom sa 27 utvrđenja na turskom na nemačkom Allo! Ibrahime! Rudolfe! allo! allo! glumci uloge odjeci šaptača postavka od dima šuma aplauz smrad sena blata balege više ne osećam svoja smrznuta stopala smrad baruta  smrad truleži Timpani flaute klarineti svuda nisko visoko ptice cvrkuću blažene senke ćiip-ćiip-ćiip zeleni povetarci jata don-dan-don-din-baaa Orkestar ludaci hvataljke izvođači oni užasno pretučeni igraju Velika buka ne briše se ne raščisćava se ne otpada blaži zvukovi veoma mali ostaci odjeka u pozorištu teritorija 300 kvadratnih kilometara Reke Marica Tungija protežu se Rodopske planine preteće visine stabla kutije 2000 gelera ruke koje mašu eksplodiraju veoma bele maramice pune zlata srrr-DUM-DUM 2000 podignutih granata cepaju praskove veoma crne dlake BAM-srrr-DUM-BAM-DUM-DUUM orkestar buke rata nabreknut pod jednom produženom notom tišine na noćnom nebu okrugao zlatni balon koji posmatra pucnjavu...“

      Želimo da naštimujemo i povežemo ovu veliku raznovrsnost šumova harmonijski i ritmički.

      To ne znači odvajanje od njihovog nepravilnog kretanja i vibracija u vremenu i intenzitetu, već davanje gradacije i tonaliteta predominantnim među njima.

      Šum u stvari može da se razlikuje od tona samo dok su vibracije koje ga proizvode izmešane i nepravilne, i u trajanju i u intenzitetu.

      Svaki šum ima ton, a ponekad i harmoniju koja je pretpostavljena njegovim nepravilnim vibracijama

      Upravo ovaj dominirajući, karakteristicni ton daje mogućnost štimovanja u praksi, to jeste da se određenom šumu da ne samo ton, nego više različitih tonova, bez gubljenja karakteristicnog tona, pod kojim podrazumevam onaj koji ga određuje, izdvaja. Na ovaj način, bilo koji šum dobijen rotirajućim pokretom može ponuditi čitavu uzlaznu ili silaznu hromatsku skalu kako se brzina okretanja povećava ili smanjuje.

      Svako ispoljavanje našeg života je praćeno bukom. Buka je zbog toga poznata našem uhu i ima moć da prizove sam život. Ton, stran našem životu, uvek muzikalan i stvar za sebe, povremen ali nepotreban element, postao je za naše uši ono što je poznato lice za naše oči. Buka, međutim, dopirući do nas na konfuzan i nepravilan način od nepravilne konfuzije našeg života, nikada nam se ne razotkriva u potpunosti i zadržava nebrojena iznenađenja u rezervi. Zbog toga smo sigurni da biranjem, koordiniranjem i dominacijom nad svim šumovima obogaćujemo ljude novim i neočekivanim senzualnim zadovoljstvom.

      Iako je karakteristika buke da nas brutalno podseća na stvarnost, umetnost buke ne sme ograničiti sebe na podražavajucu reprodukciju. Postići će najemotivniju moć u akustičnom uživanju, koju će umetnikova inspiracija proizvesti od kombinovanih šumova.

      Evo ovde je 6 porodica šumova futurističkog orkestra koje ćemo uskoro pokrenuti mehaničkim putem:

1: gruvanje, dreka, eksplozija, prasak, pljuskanje, bučanje, zvižduk, šištanje, frktanje
2: šapat, žamor, mrmljanje, mumlanje, grgotanje
3: pištanje, škripanje, tutnjanje, zujanje, pucketanje, grebanje
4: šumovi dobijeni udaranjem po metalu, drvetu, koži, kamenu, terakoti itd.
5: glasovi životinja i ljudi, uzvici, urlici, stenjanje, vrištanje, zavijanje, smeh, jecanje

      Ovim inventarom smo obuhvatili najkarakterističnije od osnovnih šumova; ostali su samo asocijacije i kombinacije ovih. Ritmički pokret šumova je beskonačan: kao i kod tonova, uvek postoji predominantni ritam, ali oko njega se mogu osetiti brojni sekundarni ritmovi.


Zaključci:
      Muzičari futuristi moraju neprestano da uvećavaju i obogaćuju oblast zvuka. To odgovara nama svojstvenoj potrebi. Primećujemo kod genijalnih kompozitora tendenciju ka najkomplikovanijim disonancama. Dok se oni udaljavaju sve više od čistog tona, skoro da dostižu zvuk-buku. Ova potreba i ova tendencija ne mogu se zadovoljiti ničim do dodavanjem i zamenom tonova šumovima.

      Muzičari futuristi moraju zameniti ograničeni opseg tonova koji mogu proizvesti današnji instrumenti beskonačnim opsegom tonova i šumova, reprodukovanih odgovarajućim mehanizmima. Senzibilitet muzičara, oslobođen jednostavnog i tradicionalnog ritma, mora pronaći u buci sredstva za proširivanje i obnavljanje jer svaki šum nudi jedinstvo najrazličitijih ritmova pored onog koji je dominantan.

      Kako svaki šum sadrži predominantni osnovni ton u svojim nepravilnim vibracijama, biće lako konstruisati instrumente koji proizvode dovoljno raznovrsne stepene, polustepene i četvrt stepene. Ova raznovrsnost tonova neće izbaciti karakteristični ton svakog šuma, već će pojačati njegovu teksturu.

      Praktične poteškoce u konstruisanju ovih instrumenata nisu velike. Kada se pronađe mehanicki princip koji proizvodi šum, njegov zvuk može biti promenjen poštujući neke osnovne zakone akustike. Ako instrument treba da se kreće u krug, na primer, možemo povećavati ili smanjivati brzinu, dok će kod nepokretnih instrumenata delovi koji proizvode šumove varirati u veličini.

      Novi orkestar će postići najsloženije zvučne emocije, ali ne pomoću imitacije šumova iz prirode već manipulacijom fantastičnim kontrapunktom ovih promenljivih tonova i ritmova. Zato će instrument imati mogućnost promene boje i jačine zvuka.

      Promenljivost šumova je beskonačna. Ako danas, kada imamo na hiljade različitih mašina, možemo razlikovati na hiljade različitih šumova, sutra, kako se mašine budu umnožavale, moći ćemo da proizvedemo deset, dvadeset ili trideset hiljada različitih šumova, ne samo jednostavnom imitacijom, već kombinujući ih pomoću naše imaginacije.

      Zato pozivamo mlade talentovane muzičare da pažljivo proučavaju sve šumove da bi razumeli razne ritmove od kojih su sastavljeni, njihove osnovne i sekundarne tonove. Upoređivanjem različitih tonova šumova sa tonovima tonova, biće uvereni koliko ovi prvi prevazilaze ove druge. Ovo će doneti ne samo razumevanje, nego i strast i ukus za šumove. Nakon što budu osvojeni našim futuristickim očima, naši umnoženi senzibiliteti će napokon čuti futuristickim ušima. Na ovaj način, motori i mašine naših industrijskih gradova će jednog dana biti svesno štimovani tako da će svaka fabrika biti pretvorena u opojan orkestar šumova.

      Dragi Pratella, predajem ove tvrdnje tvom futurističkom geniju, pozivajući te na diskusiju. Ja nisam muzičar, tako da nemam akustičkih predilictions niti bilo kakve radove kojima bih se odbranio. Ja sam slikar futurista koji koristi voljnu umetnost da projektuje odlučnost da obnovi sve. I tako, smelije nego što to može biti profesionalni muzičar, nezabrinut svojom nekompetentnošću i ubeđen da su sve mogućnosti otvorene za hrabre, bio sam u mogućnosti da iniciram veliku obnovu muzike sredstvima umetnosti šumova.