tekstovi

Budućnost muzike: Credo

John Cage, 1937



Ovo je tekst govora održanog na skupu Umetničkog društva Seattlea (Seattle arts society) koji je 1937. godine organizovala Bonnie Bird. Tekst je štampan u brošuri izdatoj uz snimak Georgea Avakiana samog retrospektivnog koncerta povodom dvadeset pet godina rada, održanog u Town Hallu u New Yorku 1958. godine.



VERUJEMO DA ĆE UPOTREBA ŠUMOVA

                                                Gde god da se nalazimo, ono sto čujemo uglavnom su šumovi. Kada ih prenebregavamo, oni nam smetaju. Kada ih slušamo, oni nas očaravaju. Zvuk kamiona koji ide brzinom od pedeset milja na čas. Smetnje na radio aparatu. Kiša. Mi želimo da uhvatimo i kontrolišemo te zvukove, da ih upotrebimo ne kao zvučne efekte, već kao muzičke instrumente. Svaki filmski studio ima biblioteku „zvučnih efekata” snimljenih na filmu. Sa filmskim fonografom sada se moze kontrolisati amplituda i frekfencija svakog od tih zvukova i ritmova u okvirima mašte ili izvan njenog domašaja. Sa četiri filmska fonografa možemo komponovati i izvesti kvartet za motor sa unutrašnjim sagorevanjem, vetar, lupetanje srca i odron zemlje.

                                                           ZA STVARANJE MUZIKE

                                                                   Ako je reč „muzika” posvećena i rezervisana za instrumente iz osamnaestog i devetnaestog veka, možemo je zameniti smislenijim terminom: organizacija zvuka.

                                                                    TRAJATI I DALJE I POVEĆAVATI SE DOK NE DOSPEMO DO MUZIKE PROIZVEDENE UZ POMOĆ ELEKTRIČNIH INSTRUMENATA

                                Većina pronalazača električnih muzičkih instrumenata pokušala je da oponaša instrumente iz osamnaestog i devetnaestog veka, kao što su prvi dizajneri automobila kopirali kočije. Novachord i Dolovox primeri su ove želje da se oponaša prošlost a ne grad budućnosti. Kada je Theremin prikazao instrument sa istinski novim mogućnostima, thereministi su dali sve od sebe da instrumentu daju zvuk nekog starog instrumenta, sa otužno nežnim vibratom, mučeći se da na njemu izvedu remek-dela iz prošlosti. Iako je instrument u stanju da proizvede širok raspon zvučnih kvaliteta dobijenih okretanjem brojčanika, thereministi postupaju kao cenzori, pružajući publici one zvukove za koje misle da će joj se dopasti. Mi smo zaštićeni od novih zvučnih iskustava.

            Naročita funkcija električnih instrumenata biće da omoguće potpunu kontrolu nad strukturom alikvotnih tonova (nasuprot šumovima) i da učine da ovi tonovi postanu dostupni svakoj frekvenciji, amplitudi i trajanju.

                                                                        KOJI ĆE ZA MUZIČKE SVRHE UČINITI DOSTUPNIM SVAKI ZVUK KOJI SE UOPŠTE MOŽE ČUTI. FOTOELEKTRIČNIM, FILMSKI I MEHANIČKI MEDIJUMI ZA SINTETIČKO PROIZVOĐENJE MUZIKE.

                                     Sada Kompozitori mogu da stvaraju muziku neposredno, bez pomoći izvođača-posrednika.Svaki zapis ponovljen dovoljno puta na zvučnoj traci može se čuti. Dve stotine osamdeset obrtaja u sekundi na zvučnoj traci proizvešće jedan zvuk, dok će portret Beethovena ponovljen pedeset puta u sekundi na zvučnoj traci imati ne samo različitu visinu već i drugačiji kvalitet zvuka.

                                      BIĆE TEMELJNO ISTRAŽENI. DOK JE U PROŠLOSTI SPORNA TAČKA BILO NESLAGANJE U POGLEDU DISONANCE I KONSONANCE, U NEPOSREDNOJ BUDUĆNOSTI TO ĆE BITI ŠUMOVI I TAKOZVANI MUZIČKI ZVUKOVI.

                        SADAŠNJI METODI PISANJA MUZIKE, PRVENSTVENO ONI KOJI KORISTE HARMONIJU I NJEN ODNOS PREMA POSEBNIM KORACIMA NA POLJU ZVUKA, POSTAĆE NEADEKVATNI ZA KOMPOZITORA KOJI ĆE BITI SUOČEN SA CELOKUPNIM ZVUČNIM POLJEM.

        Kompozitor (organizator zvuka) biće suočen ne samo sa zvučnim, već i sa celokupnim vremenskim poljem. „Kvadrat” ili delić sekunde, prema postojećoj filmskoj tehnici, verovatno će biti osnovna jedinica za merenje vremena. Nijedan ritam neće biti nedostupan kompozitoru.

                                                OTKRIĆE SE NOVI METODI, ČVRSTO POVEZANI SA SCHOENBERGOVIM DVANESTTONSKIM SISTEMOM.
                                                                                                            Schoenbergov metod u grupi jednakih materijala svakom materijalu pridaje funkciju u odnosu na grupu. (Harmonija je u grupi nejednakih materijala svakom materijalu pridavala funkciju u odnosu na osnovni ili najvažniji materijal u grupi.) Schoenbergov metod analogan je društvu u kojem se naglasak stavlja na grupu i uklapanje pojedinca u njoj.

                                                            I SADAŠNJIM METODIMA PISANJA MUZIKE ZA UDARALJKE

                                    Muzika za udaraljke je savremeni prelaz sa muzike pisane pod uticajem klavijature na svezvučnu muziku budućnosti. Kompozitoru muzike za udaraljke svaki je zvuk prihvatljiv; on istražuje „nemuzičko” polje zvuka koje akademija zabranjuju i to u onoj meri u kojoj je to moguće učiniti manuelno.

                                    Metodi pisanja muzika za udaraljke imaju za cilj ritmičku strukturu kompozicije. Čim se ti metodi iskristališu u jedan ili nekoliko široko prihvaćenih metoda, pojaviće će sredstvo za grupna improvizovanja nepisane muzike, koja je ipak kulturno značajna. Ovo se već dogodilo u orijentalnoj muzici i u džezu.

                      I SVAKIM DRUGIM METODOM KOJI NE ZAVISI OD POJMA OSNOVNOG TONA.

                                 NAČELO FORME BIĆE NAŠA JEDINA STALNA VEZA SA PROŠLOŠĆU. IAKO VELIKA, FORMA BUDUĆNOSTI NEĆE BITI ONAKVA KAKVA JE BILA U PROŠLOSTI, JEDAPUT FUGA A DRUGI PUT SONATA, ONA ĆE BITI POVEZANA JEDNA SA DRUGOM:

            Pre nego što se to desi moraju se stvoriti centri za eksperimentalnu muziku. U tim centrima mora se omogućiti korišćenje novih materijala, oscilatora, gramofona, generatora, sredstava za pojačavanje mikrozvukova, filmskih fonografa, itd. Kompozitori koji rade sa dvadesetovekovnim sredstvima za proizvođenje muzike. Izvođenja rezultata. Organizovanje zvuka za vanmuzičke svrhe (teatar, ples, radio, film).

                      PREKO NAČELA ORGANIZOVANJA I ZAJEDNIČKE LJUDSKE SPOSOBNOSTI MIŠLJENJA.