upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

Alessandro Bosetti:
      Da. Navikao sam da razmišljam o tome kako će improvizacija zvučati na snimku. Nedavno su me pozvali da učestvujem na svirci gde su svi bili veoma tihi, sićušni zvuci ali snimano je sa jeftinim stereo mikrofonom postavljenim nedaleko od mesta sviranja. Poznavao sam karakteristike tog mikrofona pošto i sam posedujem jedan on takvih pa sam imao prilično jasnu ideju o snimljenom zvuku već dok sam svirao. Isto tako mi je bilo jasno da je većina zvučnog materijala koji smo proizvodili “izgubljeno u prevodu”. Tako da čemu trud? Bolje bi bilo da smo samo svirali i uživali bez ikakvog snimanja. Dosta snimaka improvizovane muzike je loše snimljeno i daje veoma siromašan uvid u originalno izvedenu muziku. Isto tako osećaj “gde” i “kada” i “sa kim” naravno, utiče na mene.

Bertrand Denzler:
      Da, siguran sam da utiče. Nije toliko drugačije od sviranja uživo. Postoji posebna tenzija kada znaš da drugi ljudi slušaju (ili će slušati) ono što sviraš. I meni se sviđa ova tenzija. Ali ponekad, takođe pokušavam da se snimam mnogo, dok ne zaboravim da se snimam, tako da mogu da se fokusiram na druge stvari. I to je isto zanimljivo.

Bhob Rainey:
      [bez odgovora]

Bonnie Jones:
      Nikada ne primećujem nikakvu razliku u svom sviranju kada snimam. Mada dosta razmišljam o procesu snimanja i ispravljanja. Oduvek mi se sviđalo to što je pisanje jedan od žanrova gde su plejbek/dokumentovanje istovremeni sa stvaranjem. Kao u slučaju kada pišeš i možeš da “pustiš plejbek” istovremeno jednostavno tako što ćeš da pročitaš ono što prethodi na strani i ponovo nastaviš od kraja. To su jednostavno stvari koje mi zaokupljuju um i čine ga ispunjenim.

Bruce Russell:
      Pokušavam da snimam sve. To ne utiče na moje sviranje.

Christian Weber:
      Ne mogu da poreknem psihološki uticaj. Na nesreću, uglavnom (očekivanja). Više volim snimanje živih nastupa. Postoji samo jedna šansa, sve mora da stane iza sebe onakvo kakvo jeste.

Cor Fuhler:
      Da, utiče pomalo. Jednostavno znaš da imaš samo ograničeno vreme itd. Vrši veći pritisak. Zbog toga sam stvorio takvu situaciju kod kuće u kojoj mogu da snimam i da ne brinem o vremenu i novcu.

Dieter Kovacic (dieb13):
      Kada sviram uživo, nema mnogo razlike da li se koncert snima ili ne. Kada snimam u studiju, pokušavam da uhvatim što je moguće više varijacija i da ne brinem mnogo o formi pošto to mogu da uradim kasnije.

Doug Theriault:
      Ako sam u studiju, nastupam sa znanjem da ću "razbiti", u suprotom - zašto nekoga plaćati da snima muziku? Svest o tome me tera da se bolje koncentrišem i pažljivije fokusiram.
      Ovo se takođe može desiti ako snimam sa nekim koga viđam samo jednom godišnje. Obično vežbam dosta sati/dana pre no što vidim tu osobu opet. Sistemi su oprobani unapred i obično mi treba izvesno vreme da se sastavim i ukopčam sa stilom te osobe. Volim da razvijam muziku u duetima, jer mi to omogućava snažniju radnu vezu sa tom osobom i gura muziku napred dosta brže.

Dragos Tara:
      Kao elektroakusticni muzicar, osecam se zaista nezadovoljnim kada koristim ovaj medij samo kao memoriju, umesto da ga koristim onakvim kakav jeste. Snimanje je nešto što mi je vrlo zanimljivo ali rezervisano za konkretnu muziku, elektroniku, i slicno…
      Kao improvizatoru, nelagodna mi je ideja transformisanja jedinstvene stvari (tacka 4!) u objekat koji može da se reprodukuje.
      To znaci da uvek pokušavam da snimam što je manje moguce, samo onda kada je korisno za neki projekat (ukljucujuci upotrebu kao demo).
      Ne mislim da snimanje utice na moj nacin sviranja. Ali sviranje bez publike mi je, sa druge strane, veoma bolno.

eRikm:
      Za mene su snimanja improvizacije u studiju nepodnošljiva. Daleko su zanimljiviji zapisi sa koncerta. Smatram da ima previše koncertnih CD izdanja koja su bila uspešna ili nisu :)) Često sam u sukobu sa muzičarima koji žele po svaku cenu da objave ovaj ili onaj koncert. Na ta izdanja gledam isključivo kao na svedočanstva jednog perioda i muzičkog života. Po mom mišljenju, kompozicija zauzima centralno mesto u ovirima jednog diskografskog izdanja (mada nisam izdao nijedan CD sa solo koncerta). Možda nikada nije bio dovoljno dobar ;)

Günter Müller:
      Verovatno pokušavam da svira sa više koncentracije, ali više volim situacije u kojima mogu da zaboravim da se snimam. Veoma mi je zanimljivo šta se dešava kasnije sa snimljenim materijalom kada radim na njemu na kompjuteru. To je neka vrsta drugog života koji je prilično nezavisan od događaja kada je muzika svirana. Editovanje i miksovanje je za mene zanimljiva mešavina improvizacije i konceptualnog rada.

Jeff Gburek:
      Svest o tome da se snimam može imati efekat na ono što sviram u svim slučajevima. Ali pokušavam da zaboravim. Studijsko snimanje je drugačije po tome što možeš malo razmišljati o tome kakvi zvukovi neće zvučati toliko dobro pri reprodukciji na stereo mediju. Snimanje sužava opseg ne samo mogućih zvukova već i opseg dinamike koja se može stvoriti sa prostorom/vremenom kao takvim. Snimanje za izdanje te često dovodi u dvostruki način razmišljanja. Stvaraš nešto što ćeš izdati u drugi prostor u odnosu na onaj u kome stvaraš.

Jeph Jerman:
      To teži da me učini svesnijim onoga što sviram. Tako je teže ignorisati sud. Snimanje živog nastupa je drugačije. Snimam svako svoje izvođenje i postao sam dobar u zaboravljanju na to kad jednom uključim svoj rekorder. Ovo je teže kad se nalaziš u studiju i praviš zvanični snimak naravno.

Joe Foster:
      Ne. Snimam puno, kod kuće, tako da sam se prilično navikao na to. Bonnie Jones i ja (duo „English“), na primer, snimamo skoro svakog vikenda već godinu dana.
      Za sada sam izbegao pravljenje snimaka specijalno za izdanja. Ne dopada mi se ideja razmišljanja da se muzika koju snimam sprema za izdanje; umesto toga, radije ću dosta svirati i snimati, a muziku ću izdati samo kada snimim nešto što to zahteva.
       Nemam nikakve materijalne koristi od ove muzike, tako da izdavanje dosta ploča, zastupljenost na dobro poznatim izdavačkim kućama, ili promovisanje sebe nije nešto što me preterano privlači. Drago mi je da se drugi ljudi organizuju i sastavljaju izdavačke kuće, ali nisam preterano zainteresovan za taj aspekt muzike, i sumnjam da bih bio dobar u tome.

Julien Ottavi:
      Trebalo bi reći: zavisi od situacije u kojoj se snima nešto. Bilo koje aktivnosti u momentu "predstavljanja" stvaraju situaciju gde igraš ulogu, gde ljudi čekaju nešto, gde se očekuje da se nešto desi. Situacija snimanja može biti različita ako je u pitanju TV ili radio, ako ste u studiju i ako stvarate muziku na licu mesta ili ako radite kompoziciju, ili ako pravite film, ili snimate neku stvar uživo: koncert, nastup, radionicu, sastanak, konferenciju, prirodu, životinje itd, ili bar neku malu porodičnu situaciju: rođendan, decu itd. Sve ove situacije utiču različito na vaš izraz, na način predstavljanja drugima.
      Što se mene tiče, sa zvučnim medijem, možete uraditi "fotografiju" stvarnosti kakva jeste i pokažete je drugima: evo, ovakav sam ! Iskreno, na način na koji želite. Ili možete reći "Ovakav želim biti", ili "ovo zaista mislim" - sa svim vremenom koje vam je potrebno da sastavite svoje misli, sa pripremom i različitim aspektima kompozicije.
      No, u isto vreme, možete ispitivati sam medijum, način na koji snimate i distribuirate tu ploču, ili možete proširiti život vaše ploče raznim tehnologijama, čak i sam izraz.
      Takođe, u vašem pitanju, ovaj deo o "snimanju za album" mi se čini kao jedini način za rad na snimanju kao rada na cd-u. Za mene, cd je još uvek samo jedan od načina da se izraze zvučne i muzičke mogućnosti, kao što je način za sve ljude u ovom polju da prepoznaju jedni druge kao deo "polja" ili ne. I to nije samo u improvizaciji, to je slučaj u svakoj ljudskoj aktivnosti: naučnici koji učestvuju u nekom radu, mislioci koji pišu neku knjigu, kao i u književnosti, kao i u bilo kojoj umetničkoj aktivnosti. Danas sam više zainteresovan za rad na internet-radio instalacijama ili za performanse koji koriste zvuk, kao što sam zainteresovan za širenje muzičkog potencijala u cilju odlivanja "trajanja" (dakle, muzika koja nije ograničena na cd), ili pravljenje kratkih zvukova za moj komšiluk. Ne mislim da se trebamo ograničiti kada pričamo o izražavanju ili stvaralaštvu, što ne znači da me pravljenje cd-a apsolutno ne zanima.

Kai Fagaschinski:
      Da, snimanje utiče na mene. Ako imaš te skupe mikrofone ispred sebe a naročito u studiju, za koji moraš da platiš dosta novca, ja barem osećam da postoji izvesna važnost situacije koja me tera da se koncentrišem. To jeste neki pritisak, koji uglavnom nalazim pozitivnim.

Lucio Capece:
      Utiče na mene na neki način. Kao kada sviraš na drugom mestu, ili pod drugačijim uslovima. Toliko, ne više.

Róbert Rózsa:
      Svest dakako postoji. U mom slučaju ta "svest" ne odmaže, već bih pre rekao da pripomaže boljoj koncentraciji i pažnji, nekoj vrsti nikada predvidljivog opuštanja radi stvaralačkog oslobađanja.

Robin Hayward:
      Može da mi pomogne da se usredsredim na stvari. Mada ipak nisam snimio toliko improvizovane muzike.

Tomas Korber:
      Verovatno da dâ, iako je to često nesvesno. Ne mogu zaista reći na koji način. Možda ima više “tenzije” što može biti dobro. Generalno snimanje i/ili koncertne situacije rezultiraju uzbudljivijom muzikom nego nesnimljene privatne svirke, makar što se mene tiče.

Will Guthrie:
      Postoji jako mali broj izdanja (uživo) na kojima sam radio gde je ono što sam zapravo uživo svirao ostalo takvo kakvo je snimljeno. Uglavnom snimim zvuk a posle nastavim da radim sa njim tako da mi ceo koncept “snimanja uživo” nije tako bitan. Kad su diskovi u pitanju ne zanimaju me toliko “živi snimci”, radije bih da to bude dosta drugačije od onog sto bih radio uživo sa obzirom da se radi o drugom mediju i sve to...