upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

Alessandro Bosetti:
      Ništa više od onoga sto me generalno privlači ka muzici. Jednostavno volim muziku i verovatno skoro svaka vrsta muzičkog stvaranja zahteva neku vrstu eksperimentisanja.

Bertrand Denzler:
      Ne znam tačno. Ne znam čak ni da li je muzika koju sviram eksperimentalna. Muziku koju sviram sa grupama kao što je Trio Sowari doživljavam jednostavno kao “svoju” muziku, iako je to kolektivni rad. Čini se da je jedna od najočiglednijih i najuzbudljivijih stvari u muzici, sviranje u trenutku.

Bhob Rainey:
      Jednostavno pokušavam da nađem muziku koja mi se čini istinitom i korisnom za mene. To jedino postaje eksperiment zato što taj proces uključuje toliko napipavanja u mraku.

Bonnie Jones:
      Eksperimentišem sa zvukom i tekstom jer ne bih mogla da zamislim bilo šta drugo što bih želela da uradim sa svojim vremenom i energijom. Materijali koje koristim su mi manje bitni od impulsa da menjam i da budem promenjena, da istražujem različite načine bivanja u svetu. Obično imam težnju da budem previše intelektualna a zvučni projekti me oslabađaju od nekih od mojih verbalnih interesovanja dok me tekstualni projekti podsećaju zašto uopšte uživam u njima.

Bruce Russell:
      Brzo mi dosadi ‘ispravna muzika’. Previše ponavljanja, a nedovoljno duha.

Christian Weber:
      Sjajan način komunikacije.

Cor Fuhler:
      Da bi našao stvari koje imaš u glavi, moraš da probaš stvari kod kuće. Uglavnom ne postoji radnja gde možeš da kupiš štagod ti treba, pa moraš da praviš svoje stvari. Za ostalo, da bih bio sveš itd, provodim vreme svaki dan probajući stvari, opipavajući, nadajući se da ću nabasati na nešto.

Dieter Kovacic (dieb13):
      Činjenica da je čisto puštanje ploča dosadno ;-).

Doug Theriault:
      Inovacija, stvaranje nečega što nikada nisam čuo pre. Početak ni od čega i slušanje muzike koja se sama komponuje - uživo, ovo je za mene veoma uzbudljivo.

Dragos Tara:
      Stalna potreba za pokretom, za ucestvovanjem u istraživanju novih društvenih odnosa, buduci da je muzika deo kulture koji zahteva stalno obnavaljanje.
      Ne želim da se bavim nostalgijom i verujem da ovaj svet zaslužuje neke promene.

eRikm:
      Bekstvo od dosade, kao i pokušaj da se stvori nova forma (možda jednog
dana).

Günter Müller:
      Umorio bih se kad bih sve vreme svirao iste stvari, a eksperimentisanje je podticajno. Za mene je improvizovanje vrlo povezano sa životom, to je neka vrsta koncentrisanog oblika života. A tu su i momenti kada uspem da dobijem nove zvukove, nove kombinacije zvukova – možda neočekivano – to me jednostavno čini srećnim. Improvizacija je za mene metod za postizanje tih momenata.

Jeff Gburek:
      Radoznalost.

Jeph Jerman:
      Kreativni impuls. Mislim da je to najbolji termin za to. Mogu da racionalizujem svoje načine organizovanja zvuka, ali ove racionalizacije uvek dolaze posle činjenice stvaranja zvuka, i ne motivišu me. Slušanje je najvažnija stvar, i mislim da većina konvencionalne muzike ne podstiče na slušanje zaista. Ona podstiče misli i osećanja.

Joe Foster:
      U ovu muziku sam došao iz dva pravca istovremeno. Kao slušalac privlačila me je metrički i harmonijski idiosinkratična muzika, a kao čitaoca i mislioca odbijala me je ortodoksna i konformistička praksa .
      Nisam znao nikoga ko je pravio (ili čak slušao) ovakvu vrstu muzike, tako da sam se neko vreme razvijao u vakuumu, ali sam ubrzo sreo JP Jenkins-a i Bryan Eubanks-a, i razvijali smo se zajedno nekoliko godina (u Super Unity i kao trio) dok nisam napustio Seul 2000-e godine. Veoma blizak rad sa njima, po više sati dnevno, zaista me je naterao da preispitujem i sviram i sviram, i razmišljam i preispitujem. Pomalo mi je čudno sada, ali smo se svo troje, čak i dok smo počinjali, potpuno posvetili doživotnom sviranju muzike. Bryan i JP još uvek igraju veliku ulogu u mom životu i mojoj muzici. Udaljenost ne utiče na prijateljstvo, i na postoji tako nešto kao što je vreme.

Julien Ottavi:
      Zapravo, današnje "muzičko eksperimentisanje" je postalo eksperimentisanje sa zvukom, umetnošću, društveno i političko eksperimentisanje, životno eksperimentisanje... Milsim da bi trebalo da eksperimentišemo "muzičkim" po sebi. Mislim da je problem muzičara sledeći: on misli kao muzičar ! Mislim, ako počnemo da mislimo o eksperimentisanju u muzici, trebalo bi da guramo dalje i ispitujemo samo pitanje. Zašto se pitamo o vezi nas samih sa muzičkim eksperimentisanjem?
      Ako mislimo na muzičko eksperimentisanje u tradicionalnoj muzici, ljudi koji eksperimentišu u ovoj oblasti ne pričaju o eksperimentisanju, pričaju o izražavanju, jednostavno o načinu da se izraze kao zajednica, o načinu da izraze svakodnevne životne aktivnosti, bol, ljubav, sreću itd. No, ako pričamo o zapadnoevropskom stanovištu (u XXI veku), trebamo ići dalje od ove misli, šta je iza ovog jednostavnog pitanja?
      Mislim da nisam privučen "muzičkim eksperimentisanjem " kao takvim, već eksperimentisanjem sa pojmovima, uopšte.

Kai Fagaschinski:
      Da pronađem nešto što je moja sopstvena stvar. Nešto sa čime imam snažnu vezu, budući da sam ga naučio kroz sopstveno iskustvo, umesto da mi je bilo donešeno od strane drugih. Poenta nije u muzičkoj inovaciji, za mene je to više način sticanja znanja i specifične veze između muzičara i njegovog/njenog instrumenta.

Lucio Capece:
      Ovaj pristup je nekako zasnovan na jednoj ideji koja mi je postajala sve jasnija dok sam svirao na instrumentima tokom više godina. Umesto da posmatram instrument kao sredstvo samoizražavanja, mislim da je u pitanju način da razumemo okvir slike u kojoj se nalazimo: Prostor i Vreme. Prepariranje predmetima uspostavlja pristup sa objektima koji su svakodnevno oko mene, oni postaju deo moje instrumentalne postavke. Deo mog prostora sa njima postaje deo moje instrumentalne postavke. Ovi predmeti izvlače instrument iz njegove istorije kao instrumenta, i pomažu mi da stvaram zvukove koji su inspirisani zvukovima zvučnog predela u kome živim (uglavnom mehaničke i elektronske zvukove). Vreme je ono na čemu radim na živom nastupu. Mislim da pored naših akcija mi postojimo u deliću večnosti. Pokušavam da ne obraćam pažnju na akcije i priče koje ove akcije izgrađuju, nego na ovaj delić večnosti. Ovo menja način na koji izgrađujem muziku. On nije zasnovan na stvaranju priče sa radnjom nego na jednoj percepciji vremena. Moja je želja da eksperimentišem u nastupu sa momentom kontemplacije o karakteristikama vremena, a ne sa prijatnim momentom zasnovanom na razradi dobre priče. Ovo je lično istraživanje. Mogu da uživam u tuđem stvaranju dobrih priča i ne smatram svoje istraživanje boljim ili zanimljvijim, ali to je jednostavno ono što mene fascinira. Sa druge strane, fokusiram se na detljalje zvukova, i razvijanje naših sposobnosti percepcije i slušanja.

Róbert Rózsa:
      Privlači me upravo sloboda stvaranja, fenomen "oslobođenog zvuka", njegovo nesvakidašnje stvaranje i organizacija - sloboda igre radi muzike.

Robin Hayward:
      Na ovo je veoma teško odgovoriti, pošto nisam siguran da je to zaista racionalno. Možda je samo stvar u tome da uživam u istraživanju i otkrivanju – radoznalost, to što ne znam šta se nalazi iza ugla. Ali zašto bi ovo trebalo da bude u muzici umesto u bilo čemu drugom zaista ne znam.

Tomas Korber:
      Svakako osećaj želje da se istraži i otkrije nešto ili još više osećaj želje da učim o radnim mehanizmima same muzike (kroz sviranje). Ali to je nešto što me privlači ka bilo kojoj vrsti muzike, ne samo ka “eksperimentalnoj” muzici.

Will Guthrie:
      Za mene eksperimentisanje u muzici nije nešto što pripada samo “eksperimentalnoj muzici” ili “improvizovanoj muzici” , mogu reći da sam podjednako eksperimentisao i u različitim stilovima kao što su : rok, džez, flamenko itd… “Zvanično” sam učio bubnjeve ali probajući različite stvari ili svirajući uz radio recimo sam zaista naučio da ih koristim. Pretpostavljam da me u muzici uopšte u velikoj meri privlači pokušaj da nađem drugačiji ili lični način ophođenja sa određenim strukturama ili zvucima. Ja sam manje/više tip osobe koja mora da nauči “pokušajem i pogreškom” ne samo u muzici nego u zivotu uopšte. Tako da ne znam za drugačiji nacin nego da jednostavno isprobavam razne kombinacije različitih stvari...