upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

Alessandro Bosetti:
      Trenutno koristim gomilu različitih instrumenata i ostalih naprava. U većini slučajeva ih ne posedujem ali nađem načina da ih pozajmim od nekoga na određeno vreme. U velikoj meri koristim laptop za organizaciju i procesuiranje materijala , laptop je zapravo moje glavno pomagalo tokom nastupa. Nedavno sam dosta koristio svoj glas , razne glasove i reči drugih ljudi, kratkodometni? radio, čelo, elektronski klavir, klavir, razlicite vrste skupljih I jeftinijih gitara, električne orgulje, harmonium, gomilu različitih objekata (komponujem seriju komada gde sviram samo jedan objekat u svakom komadu kao recimo aparat za kafu, mladinu haljinu, kutiju za nakit, traktor, itd.). A tu je naravno i moj soprano saksofon.

Bertrand Denzler:
      Uglavnom sviram tenor saksofon. Sviram i druge instrumente. I, u nekim projektima, koristim gitaru, električne uređaje, objekte, kompjuter, i tako dalje. Tenor saksofon je nešto poput mog ličnog generatora i procesora zvuka. Ali takođe se osećam prirodno i sa drugim instrumentima kada ih sviram, čak i kada ima više distance, što je osećaj koji mi se ponekad sviđa. Više me zanima muzika nego instrument. Pokušavam da pronađem pravi instrument za muziku koju sviram. Ali ponekad je naravno, takođe i obrnuto, instrument je taj koji vodi ka muzici. To je dinamičan proces.

Bhob Rainey:
      [bez odgovora]

Bonnie Jones:
      2004. sam otišla u  Koreju i upoznala Joea Fostera. Želeli smo da sviramo zajedno ali nisam bila ponela nikakve instrumente sa sobom. U Baltimoru sam svirala jednu vrstu prepariranog klavineta (okidanjem/manipulisanjem žicama). Joe mi je dao malo modifikovanu digitalnu delay pedalu koju je dobio od Bryana Eubanksa i posle godinu dana sviranja sa Joeom shvatila sam da je to moj instrument. Pedala je stvarala sve zvukove koji su me zanimali i imala tu prednost što je bila i elektronska i taktilna/gesturalna. Trenutno sviram oko 3-5 različitih digitalnih delay pedala direktno dodirujući električno kolo kablovima instrumenata, metalnim predmetima i svojim rukama. Postoji nekoliko stvari zbog kojih se i dalje interesujem za pedale, sviđa mi se činjenica da mogu da ih sviram svojim rukama, sviđa mi se što imaju neku vrstu ugrađene tendencije ka haotičnosti, i sviđa mi se što su zvukovi sirovi, neukroćeni, i neprerađeni. Imam nekoliko planova da dodam više mikrofona i drugih stvari – ali me pedale još uvek zadovoljavaju.

Bruce Russell:
      Koristim električnu gitaru i lampaško pojačalo. Takođe imam analogne elektronske uređaje, koje takođe koristim sa lampaškim pojačalom da bih dobio određeni zvuk. Takođe sviram klaviolin, monofoni vintažni sintisajzer, i razne analogne diktafone. Volim stariju opremu, otprilike 1960-65 je bio značajan period za elektroniku, čini mi se. Želim opremu koja postavlja granice mojoj mašti, tako da sredstva utiču na moj rad, i oblikuju zvuk koji se stvara, prilično nezavisno od toga šta ja radim. Ukoliko moja oprema stvara spontane zvukove koje ne mogu da objasnim, to je odlična predstava!

Christian Weber:
      Akustični bas. Ljubav/prijateljstvo/posvećenost/strast. Sviđa mi se fizički aspekt basa. Volim žičane instrumente u svakom slučaju. Pružaju dobru strukturu da uđeš zaista duboko u zvuk.

Cor Fuhler:
      Danas sam usredsređen na tri stvari: -- klavir, -- analogna elektronika, -- kejolina.
      Klavir sviram kao žičani instrument. Stavljam mnogo stvari u njega, to je nešto što radim još od kad sam bio malo dete. Klavir je kao bezbedno skrovište za mene. Jednostavno provodim toliko vremena s njim (znate, 7 sati dnevno već nekoliko godina). Poput šetnje u šumi.
      Što se tiče elektronike uglavnom koristim EMS Sinti AKS + razne ručno napravljene objekte da ih kontrolišem. Probao sam različite Sintove ali ovaj mi je najbolji. To je kao skijanje niz strmu nepoznatu planinu
      Kejolina je gudački žičani instrument sviran sa mehaničkom klavijaturom (znači akustični instrument). Najčešće je sviram za sebe, veoma melodične orijentalne stvari uglavnom, vraćanje osnovama.
      Pokušao sam da sviram na kompjuteru ali jednostavno nisam mogao da izgradim nikakav odnos sa njim. Potrebno mi je nešto fizičko.

Dieter Kovacic (dieb13):
      Moj instrument je gramofon. Koristim i kompjutere, delom sa audio softverom koji sam sâm napisao. Razlog za ovaj izbor je moja predstava o tome kako se nova muzika uvek razvija iz postojeće muzike. Ideje su uvek zasnovane na prethodnim idejama. Korišćenje gramofona kao glavnog živog instrumenta nije bio izbor koji se desio jednom za uvek, več je više proizašao iz iskustva da gramofon pruža najzanimljivije žive nastupe – makar za moja dela.

Doug Theriault:
      Napravio sam nekoliko hibridnih gitarskih kontrolera koji kontrolišu spoljnu elektroniku. Oni mogu kontrolisati svetlo, video, živo digitalno procesuiranje zvuka, sintisajzere itd. Napravio sam ih jer sam želeo da kontrolišem stvari direktno sa mog instrumenta, umesto iz neke spoljne jedinice. Njihovo ugrađivanje u i na instrument omogućilo mi je da donosim brze odluke dosta brže u realnim situacijama. Moram vežbati svaki dan, jer postoji dosta stvari koje iskrsavaju sa ovim instrumentima na dnevnoj bazi - i treba izvesnog vremena za razumevanje čitave opreme.
      Na mene su dosta uticali konstruktori instrumenata Michel Waisaviz, Hans Reichel i Hugh Davies. Strastan sam slušalac muzike. Dosta zvukova me privlači i dosta metoda rada me privlači i hteo sam da budem u mogućnosti da radim ovo uživo. Morao sam napraviti svoj instrument da bih to uradio

Dragos Tara:
      Kontrabas, sa malo preparacija (što je manje moguce), i kompjuter (uglavnom sa MAX/MSP-om) Pokušavam da koristim što manje stvari, ali da mogu da se moduliraju na puno ranih nacina. Još uvek razmišljam o nacinu da kontrolišem elektroniku kroz gestove (direktno kroz moj bas).

eRikm:
      Koristim različite uređaje u zavisnosti od konteksta. Uglavnom se služim gramofonima i diskovima, kao i umreženim elektronskim uređajem na izlazu svakog gramofona.
      Unapređivao sam sistem tokom deset godina pre nego što sam pronašao
instrument koji mi najviše odgovara. Njime sam zadovoljan više od četiri godine, naravno, situacija uvek može da se promeni. Što se tiče vinila, koristim iste već osam godina.
      Moja ideja je bila da proizvedem instrument i muzički pokret. Sa elektronskim setom ili setom gramofona uvek možete da menjate izvor zvuka, tako da će i vaša muzika delovati kao da varira. Međutim, služeći se ovim postupkom, imate dobre šanse da nikada ne prevaziđete fazu miksovanja. Želeo bih da razvijem takvo muzičko kretanje koje bi moglo da se kombinuje
sa miksom/kolažom.
      Tehnika je centralna u mom izvodjenu sa gramofonima jer je to skoro uvek
improvizacija.
      Radim na kompoziciji sa oprezom, u studiju, u okviru izdavačke kuće za neko CD izdanje ili za radio, muziku za ples, pozorište i film.
      U svim tim periodima komponovanja, često polazim od jednog sirovog impulsa koji sam potiče od nekog improvizovanog instrumentalnog gesta.

Günter Müller:
      Počeo sam da sviram bubnjeve sa kontakt mikrofonima, slušalicama, elektronikom ranih 80-ih, a kasnih 90-ih dodao sam 2 minidisk plejera i kasnije 2 ipoda. Već neko vreme uglavnom sviram samo ipode i elektroniku. Na ipodu su procesuirani zvukovi uglavnom od bubnjeva/činela kao velika baza zvukova kojima sviram i koje transformišem uživo. Tokom mnogo godina elektronika je bila dodatak bubnjevima, a kasnije sam počeo da se usredsređujem na stvaranje zvukova sa manje materijala. Uvek sam tražio zvukove koje nikada ranije nisam čuo, materijal kojim bih mogao da improvizujem da bih ušao u (za mene) nove teritorije.

Jeff Gburek:
      Sviram mnogo instrumenata ali moja primarna sredstva su električna gitara, mikseta, razne analogne pedale, pijezo-električni uređaji, laptop, razni mikrofoni od sofisticiranih uredaja do đubreta iz spašenih elektricnih uređaja, minidisk plejer/rekorder, neobični predmeti sa finom rezonancom za prepariranje gitare.

Jeph Jerman:
      Sviram bubnjeve i perkusije preko 30 godina, ali takođe sviram šta god pronađem, konvenvcionalne instrumente iz različitih kultura kao i svakodnevne predmete, od kuhinjskog pribora do školjki i kamenja. Moj odnos sa ovim stvarima je uvek isti – to su alati za proizvođenje zvuka. Biram izvore zvuka po njihovom zvuku.

Joe Foster:
      Sviram akustične i elektronske instrumente, zajedno i odvojeno.
      Sviram trubu, često na bas bubnju, ili tomu. Takođe sviram i ne-instrumente i povremeno se koristim gudanjem metala ili drveta. Instrument koji dosta sviram je balon razapet preko činije za pirinač, koji sviram sa izvrnutim piskom za trubu, tako da je to neka vrsta ručno napravljenog membranofona (možete je čuti na prva dva snimka mog solo CDa, „Ethics“).
      Takođe sviram otvorene delay pedale, miksetu, i mikrofonski feedback. Volim da imam puno opcija, i nisam preterano zainteresovan za to da imam neki odredjeni “zaštitni znak”; ne želim da budem „brend“ na taj način.
      Jednog dana sam se sreo s jednim likom i otišli smo kod njega, u garaži iza nečije kuće, i on je imao lovački rog na zidu. Svirao sam ga, i veoma lako mogao da napravim zvuk sa njim.  Dopao mi se. Dugo sam tražio trubu, i onda sam našao iskorišćen, stari školski Conn kornet u „Fairly Honest Bill's“, za $40. Imao sam prirodnu naklonost prema njemu, ali sam stvarno počeo da cenim činjenicu da je to jednostavno cev; sav zvuk je produkt mog tela, mojih usana. Limeni instrumenti nemaju pisak koji bi proizveo zvuk. Takođe mi se svidelo da je promenio moje lice na primetne načine. Stvorio sam svoje preparacije i tehnike, i izbegavao da slušam druge trubače u ovom polju, jako dugo, što je, u mom slučaju, bilo korisno.
      Moje ideje za kola delay pedala su bile direktno inspirisane Bryan Eubanks-om, ali smo otišli u prilično drugačijim smerovima u načinima na koje ih koristimo: njegovo korišćenje kola je daleko više sofisticirano i razvijenije nego moje, koje je potpuno primitivno (ali ne i naivno). Razvio sam svoj pristup korišćenju mikrofona. Prvobitno sam počeo sa korišćenjem elektronike nakon boravka u Seulu neko vreme, pošto je većina naših sala (u to doba) imala očajnu akustiku. Pošto sam svoju trubu ionako uključivao u razglas („PA“ ?), počeo sam da koristim miksetu da kontrolišem glasnoću, panning, i EQ, i to me je dovelo do drugih elektronskih instrumenata.
      U sobama koje dobro zvuče (kao nova „Yogiga“ u Seulu), i dalje volim da sviram akustičnu muziku. U stvari, ne volim elektroniku u sobama koje imaju prirodni reverb.

Julien Ottavi:
      Kompjuter i programiranje su moja glavna sredstva, logično i elektronika, ali nisam ograničen na ovo; za mene je sam svet potencijalni instrument, sve ima mogućnosti zvuka i tišine. Od svemirske radioaktivnosti do bioloških aktivnosti.
      Obzirom da je sve potencijalni instrument, da proširim smisao instrumenta za koji mislim da je ograničen na muzičko izražavanje -- u svemu se može naći mogućnost.
      Izbor odsustva ograničenja, otvaranja ka novim pristupima, otvaranja prema nepoznatom, prema mogućnostima ne-bivanja na istom mestu sve vreme i ne življenja sa utiskom konstantnog samoponavljanja kao ispred mnoštva ogledala.

Kai Fagaschinski:
      Sviram samo b klarinet. Instrument koji imam nije baš dobar, u stvari je popriličan raspad, ali defektnost instrumenta ima snažan efekat na moj stil sviranja i moju muziku uopšte.
      Počeo sam da sviram klarinet sa 22 godine. U to vreme sam voleo mnoge saksofoniste, ali sam želeo nekako slabiji instrument. I tako sam uzeo klarinet. Koristeći svoje laičko znanje iz psihoanalize rekao bih da moj izbor instrumenta ima veze sa oralnom fiksacijom.

Lucio Capece:
      Sviram B klarinet, i uvijeni sopran saksofon. Instrumente vidim kao predmete koje otkrivam iznova i iznova, svirajući ih kao da sam prvi saksofonista na svetu. Prepariram ih predmetima kao što su ping-pong loptice, komadići plastičnih flaša, razne stvari, voda, koristim konzerve od kafe, malo gudalo, i razni drugi predmeti. Jedna posebna, jednostavna tehnika koju trenutno koristim dozvoljava mi da koristim saksofon stvarajući slojeve jednostavnih ideja, to je neka vrsta osnovnog polifonog zvučnog reljefa. Trenutno sam veoma uzbuđen zbog toga.
      Takođe sviram elektronsku postavku koja se sastoji iz miksete u fidbeku povezane sa sopran saksofonom, koji je ozvučen iznutra mikrofonom, koji je takođe u fidbeku. Kombinacija jednog i drugog proizvodi glasnu i sirovu teksturu šumova i zvukova sa određenom visinom na kojima mogu da manipulišem radeći prstima na saksofonu i menjajući parametre na mikseti.

Róbert Rózsa:
      Oduvek su me fascinirali zvukovi i muzika crtanih filmova, a zatim i rana elektronska i slobodna improvizovana muzika. S obzirom da ne sviram ni jedan "klasičan" instrument, morao sam smisliti i odabrati neki svoj, "ne klasičan", drugačiji instrument. Stari analogni sintisajzeri, razni efekti i procesori, zvučne igračke, neuobičajena i drugačija primena gramofona ili kasetofona, to su bili zvukovi za kojima sam tragao. U početku sam koristio svoje hi-fi komponente, trake, ploče, mikrofon, feedback efekte. Ubrzo zatim sam otkrio no-input mixing, i to je instrument na kom i danas sviram, a pored njega često koristim i ozvučene predmete, dečiji sintisajzer, mini disk, itd.

Robin Hayward:
      Sviram tubu, bez ikakve elektronike mada način na koji sviram često zvuči elektronski. To je “ljubav-mržnja” odnos, budući da ustvari imam značajnih problema s njom kada je sviram normalno. Možda je to razlog zašto sam počeo da je sviram ovako. Sa 10 godina sam bio previše mali da bih znao bolje kada sam je uzeo – ja sam hteo da sviram trubu i dali su mi tubu.
      Volim fizički aspekt kod akustičnih instrumenata. Možda je to razlog što sam uglavnom do sada izbegavao elektroniku.

Tomas Korber:
      Moja oprema se satoji od gitare, nekoliko procesora i miksete (povezanih međusobno u različitim feedback loopovima), ponekad su tu i kontakt mikrofoni i minidisk plejer za razne semplove, field recordings, itd. Izbor opreme se desio prirodno pošto sam već svirao gitaru u rok bendu. Fokus se onda pomerio na elektroniku i onda nazad na gitaru u skorije vreme. Ali ne vidim sebe kao “instrumentalistu” na prvom mestu, samo želim da sviram muziku koristeći bilo koje dostupno sredstvo.

Will Guthrie:
      Koristim različite zvučne izvore za različite prilike, sve zavisi od muzike ili zvuka koji želim da proizvedem. U pojedinim grupama i dalje sviram bubnjeve. Stvarajući muziku sam često kombinujem “objekte” i perkusije, mikrofone i “jeftinu elektroniku” a za komponovane stvari koristim šta god mi padne pod ruku što može proizvesti zvuk koji tražim.