upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

Alessandro Bosetti:
      Imao sam prilično “neformalnu” obuku kao džez muzičar, nastavljam da učim koliko god imam vremena za to. Mada nikada se nisam osećao previše “obučeno”.

Bertrand Denzler:
      Da, imao sam. Ali uvek sam se osećao kao samouk, tako da mi to ne pravi neku razliku. Proveo sam više vremena svirajući (i slušajući) svakakve vrste muzike i različite instrumente nego učeći. Ono što nosim iz ovog iskustva kao celine jeste da je stvaranje muzike prirodna stvar za mene, nešto očigledno. Poput mišljenja. Ali isto tako bi se moglo i desiti da jednog dana radim nešto drugo.

Bhob Rainey:
      Sviram saksofon od svoje 10. godine i studirao sam kompoziciju i izvođenje. Učenje, znanje i iskustvo ne bi trebalo da se izbegavaju, niti bi trebalo da se posmatraju kao vrhunac estetske aktivnosti. Jedna lekcija koju ćeš uvek naučiti kada proučavaš nešto jeste da velika predanost leži iza stvari koje voliš. Ono što je iza te predanosti su stvari koje je vrlo teško podučavati.

Bonnie Jones:
      Odrasla sam u muzikalnom domaćinstvu. Moja majka je uvek svirala muziku – većinom apalačke instrumente, cimbal, bendžo i violinu. Prvi instrument koji sam naučila da sviram je bio jedan cimbal koji je prijatelj moje majke napravio od kartona. Tako je ideja sviranja muzike i muzikalnosti oduvek bila tu, ali pored otprilike četvorogodišnjeg učenja flaute u osnovnoj školi („Louie, Louie“ i „Star Spangled Banner“), nikad nisam imala nikakvo dodatno muzičko obrazovanje. Ne mogu zaista da vidim nikakvu vezu između mojeg ranog učenja flaute i načina na koji koristim zvukove sada osim činjenice da mi je sviranje flaute pokazalo da zaista uživam u stvaranju zvukova. Verovatno bih morala da pripišem mnoge od svojih sadašnjih muzičkih impulsa onome što sam radila i što radim sa tekstom i performansom.

Bruce Russell:
      Ne, nemam. Učio sam klavir nekoliko godina kao dete, ali nisam stvarno naučio ništa što koristim u sopstvenoj muzici – osim što sam naučio da ne posedujem konvencionalni muzički talenat i da mrzim da vežbam neki instrument. Ovaj uvid mi je vrlo pomogao da se usmerim ka improvizaciji i uvek tragam za novim instrumentima koje malo poznajem.

Christian Weber:
      Da, imao sam, i to dosta. To ti pruža polaznu tačku. Kada si van toga možeš da počneš da dovodiš to u pitanje ili da kreneš u potpuno drugačijim pravcima. Generalno, svaka vrsta učenja pomaže. Ako možeš da vidiš majstora kako sprema doručak, možeš dosta toga da izvučeš i iz toga.

Cor Fuhler:
      Muzika je bila svuda u mojoj porodici (gitare, harmonike, trube, violine) tako da sam na vrlo prirodan način počeo da sviram, (kao što biste očekivali od porodice sa Sinti poreklom). Ali moja tehnika je počela da me frustrira i krenuo sam u konzervatorijum u Amsterdamu da bih studirao klavir – improvizovanu muziku. I imao sam trubu kao drugi predmet. Dimplomirao sam ‘89. 
      Bilo mi je dobro što sam bio u mogućnosti da vežbam na različitim koncertnim klavirima i upoznao sam neke dobre umetnike sa kojima sviram i danas (Tobias Delius na primer). Imao sam dosta vremena da slušam različitu muziku a da ne brinem o novcu. I zahvalan sam za to. Posle toga sam takođe proučavao gamelan (citru i rebab uglavnom), što je bilo  sjsjano jer je toliko drugačije od zapadnjačkog osećaja vremena.

Dieter Kovacic (dieb13):
      Ne. Osim malo gitare i blokflaute kad sam bio dete, nisam učio ni jedan „tradicionalni“ muzički instrument, i nisam išao ni na kakve kurseve ili časove.

Doug Theriault:
      Muzičar sam celog svog života. Prvo sa klasičnim klavirom i trubom u četvrtom razredu, zatim sa džezom i klasičnom gitarom u srednjoj školi, sve do koledža gde sam počeo da se bavim kompjuterskom muzikom i operom. Nekako se nisam dobro osećao čitajući pisanu muziku...Imao sam predstave zvuka u glavi koje nikada nisam mogao zapravo "čuti". I jedan dan me su mi se otvorile oči, kada sam otišao na "Demolition Derby" pomislio sam da je to najdivnija muzika koju sam ikada čuo :)
      Kada sviram danas, to je na gitarama koje su modifikovane na razne načine. Muzički trening je relevantan kada sviram u kontekstu free jazza, inače ga izbacujem kroz prozor.

Dragos Tara:
      Kao kontrabasista, imam obrazovanje u džez i klasicnoj muzici, i imao sam prilike da izvodim mnogo razlicitih vrsta muzike.
      To mi je uglavnom pomoglo da uspostavim blizak fizicki kontakt sa svojim instrumentom, cak i kada ne koristim direktno konvencionalni nacin sviranja.
      Kao kompozitor, diplomirao sam kompoziciju i elektroakustiku. Studije su mi bile momenat gde sam zaista mogao da se fokusiram na sopstveni jezik. Da razmišljam o njemu iz razlicitih perspektiva. Prilike koje sam imao za eksperimentisanje u elektroakusticnoj muzici su mi bili veoma nadahnjujuci.
      Ali zaista verujem da muzilar može biti jedino samouk. Studije su pre svega odlicna prilika za upoznavanje ljudi i razmenu, ali i dalje je na tebi...

eRikm:
      Nemam formalno muzičko obrazovanje, samouk sam u svim disciplinama kojima se bavim (muzika i vizuelna umetnost).
      Sa muzikom sam počeo kao gitarista u hard kor i indastrijal bendovima.
      Daddy long legs:
>>>http://www.documentsdartistes.org/artistes/erikm/repro16.html
      Kill the thrill:
>>>http://killthethrill.free.fr/index.htm
      Moja muzička praksa proizilazi iz petnestogodišnjeg rada u oblasti vizuelne
umetnosti.
>>>http://www.erikm.com/rubrique.php3?id_rubrique=2
      Počeo sam da upotrebljavam muziku, zvuk i buku kao materijale ravne papiru, videu i plastici...
      Ono što me interesuje su uticaji koje stvaraju ti materijali kada ih izmestimo u drugi kontekst. Interesuje me društveni položaj jednog prizvoda kao što je muzika (popularna, savremena, politička).
      Dosta sam radio, i to činim još uvek, u formi kolaža (kao i na samom početku). Već nekoliko godina, više vremena posvećujem radu na slučajnosti i
sintezi. Shvatam da intervju upućuje više na samu muziku, ali za mene su te
različite prakse duboko povezane.

Günter Müller:
      Na sreću, ne. bez ikakvog muzičkog obrazovanja bio sam prisiljen da pronađem sopstvene načine stvaranja muzike.

Jeff Gburek:
      Nešto od osnovne teorije orkestracije i takođe klasična gitara. Šta uzimam od ovog iskustva zavisi od projekta na kome trenutno radim.

Jeph Jerman:
      Imao sam časove bubnjeva tokom dve godine od svoje 13. godine, ali to se uglavnom svodilo na učenje čitanja muzike, što me nikada nije zaista zanimalo. Mnogo sam više naučio svirajući sa mnogo različitih ljudi.

Joe Foster:
      Dve godine sam pohađao osnovne časove klavira, kojih se sećam vrlo slabo...
      Ipak, studirao sam poeziju na akademiji veoma dugo, sa dobro poznatim pesnicima. Pretpostavljam da poezija utiče na moju muziku, ali nemam puno toga da kažem o tome. Moje studiranje poezije je veoma direktno uticalo na moj pristup muzici.
      Nakon godina pisanja i čitanja poezije, i studiranja sa uspešnim piscima, moje pisanje nije bilo naročito dobro, čak možda i gore nego kada sam počinjao. Godinama sam se borio da nađem glas i svoj lični put da pristupim pisanju, ali bez zadovoljavajućeg ishoda. Onda, kada sam počeo da sviram muziku, sreo sam puno „obrazovanih“ muzičara koji su se borili da nadmaše ono što su naučili.
      Tako sam napravio veoma nameran, i na neki način izopačen, izbor: da učim samo pomoću ušiju, svog instrumenta, i svojih partnera u sviranju. Sviram kornet ili trubu 10 godina i ne znam note. Moj pristup je da sviram do smrti, a  do tada ću već biti dobar u nečemu, i to je strategija koja me zanima.

Julien Ottavi:
      Učio sam bubnjeve i trubu. Samouk sam u zvučnoj poeziji, glasovnom eksperimentu, perkusijama takođe. 
      Imam osećaj za ritam, ali sam kompoziciju naučio sam. Danas ovo iskustvo muzičkog obrazovanja nema baš neki jak uticaj na moje aktivnosti, ne vučem previše iz toga sada.

Kai Fagaschinski:
      U početku nisam, ali kada sam malo razvio ideju o tome šta želim da radim sa svojim instrumentom posle nekoliko godina, pomislio sam da nešto časova ne bi škodilo pa sam imao “klasične” časove klarineta tokom nekoliko godina, koje više nemam, uglavnom iz finansijskih razloga. Mislim da ovi časovi nisu uticali na moje muzičke ideje, ali da su imali dobar efekat na moj ton.

Lucio Capece:
      Da. Studirao sam klasičnu gitaru nekoliko godina i sopran saksofon i bas klarinet sa nekoliko učitelja. Što se tiče gitare završio sam svoje studije na javnom Konzervatorijumu u Argentini posle deset godina. Takođe sam studirao harmoniju i džez improvizaciju. U nekom trenutku krenuo sam da sviram sopran saksofon, i konačno sam prestao da sviram gitaru kao glavni instrument. Što se tiče instrumenata koje sviram sada (bas klarinet i sopran saksofon) nekoliko godina sam učio džez pristup njima i osnovne klasične tehnike, prvo u Argentini a kasnije u Francuskoj i Americi. Koristim samo osnovne tehnike koje sam naučio, da bih proizveo kvalitetan zvuk, i nekoliko drugih stvari kao što je cirkularno disanje. Osim ovih osnovnih elemenata ne koristim uopšte ono što sam naučio. Što se tiče načina na koji pristupam ovim instrumentima već nekoliko godina, samouk sam, rekao bih. U svakom slučaju mogao bih da kažem da posle nekog vremena sviranja nekog instrumenta uspostavljaš određen nesvesni pristup instrumentu koji smatram važnim.

Róbert Rózsa:
      Nemam muzičkog obrazovanja.

Robin Hayward:
      Da, studirao sam klasičnu muziku, za šta je poznato da može predstavljati smetnju za improvizaciju. Kada sam tek počeo da improvizujem mislim da je prestavljalo smetnju, ali to je bilo pre skoro 20 godina. Sada koristim to znanje povremeno da bih odsvirao normalnu notu usred improvizovanja uglavnom zasnovanog na buci, a sposobnost slušanja koju sam stekao mi pomaže da procenim interval koji ću da odsviram ako hoću da proizvedem ton određene visine kada neko drugi svira neki drugi ton.
      Van improvizacije koristim svoje obrazovanje u priličnoj meri, budući da takođe i sviram i pišem savremenu komponovanu muziku a bavim se i istraživanjem sistema za štimovanje, što podrazumeva sposobnost da se odviraju normalni tonovi na instrumentu.

Tomas Korber:
      Imam samo osnovno muzičko obrazovanje. Imao sam časove teorije/klarineta kao mali tokom 4-5 godina, i još nekoliko godina časove gitare. Ne bih mogao da kažem šta tačno izvlačim iz toga sada pošto ne mislim da je to uticalo na ono što sviram danas. Ali mislim da je bilo dobro izložiti se sviranju muzike tako rano u životu.

Will Guthrie:
      Da, učio sam da sviram klavir kao klinac a od svoje dvanaeste počeo sam svirati bubnjeve. U različitim periodima se krećem između pokušaja da izvučem što moguće više iz tog obrazovanja a s druge strane- da ga potpuno zaboravim ili ignorešem.