upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: eRikm  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Nemam formalno muzičko obrazovanje, samouk sam u svim disciplinama kojima se bavim (muzika i vizuelna umetnost).
      Sa muzikom sam počeo kao gitarista u hard kor i indastrijal bendovima.
      Daddy long legs:
>>>http://www.documentsdartistes.org/artistes/erikm/repro16.html
      Kill the thrill:
>>>http://killthethrill.free.fr/index.htm
      Moja muzička praksa proizilazi iz petnestogodišnjeg rada u oblasti vizuelne
umetnosti.
>>>http://www.erikm.com/rubrique.php3?id_rubrique=2
      Počeo sam da upotrebljavam muziku, zvuk i buku kao materijale ravne papiru, videu i plastici...
      Ono što me interesuje su uticaji koje stvaraju ti materijali kada ih izmestimo u drugi kontekst. Interesuje me društveni položaj jednog proizvoda kao što je muzika (popularna, savremena, politička).
      Dosta sam radio, i to činim još uvek, u formi kolaža (kao i na samom početku). Već nekoliko godina, više vremena posvećujem radu na slučajnosti i
sintezi. Shvatam da intervju upućuje više na samu muziku, ali za mene su te
različite prakse duboko povezane.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Koristim različite uređaje u zavisnosti od konteksta. Uglavnom se služim gramofonima i diskovima, kao i umreženim elektronskim uređajem na izlazu svakog gramofona.
      Unapređivao sam sistem tokom deset godina pre nego što sam pronašao
instrument koji mi najviše odgovara. Njime sam zadovoljan više od četiri godine, naravno, situacija uvek može da se promeni. Što se tiče vinila, koristim iste već osam godina.
      Moja ideja je bila da proizvedem instrument i muzički pokret. Sa elektronskim setom ili setom gramofona uvek možete da menjate izvor zvuka, tako da će i vaša muzika delovati kao da varira. Međutim, služeći se ovim postupkom, imate dobre šanse da nikada ne prevaziđete fazu miksovanja. Želeo bih da razvijem takvo muzičko kretanje koje bi moglo da se kombinuje
sa miksom/kolažom.
      Tehnika je centralna u mom izvodjenu sa gramofonima jer je to skoro uvek
improvizacija.
      Radim na kompoziciji sa oprezom, u studiju, u okviru izdavačke kuće za neko CD izdanje ili za radio, muziku za ples, pozorište i film.
      U svim tim periodima komponovanja, često polazim od jednog sirovog impulsa koji sam potiče od nekog improvizovanog instrumentalnog gesta.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Bekstvo od dosade, kao i pokušaj da se stvori nova forma (možda jednog
dana).


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Bavim se muzikom kao improvizator (u zavisnosti od projekta), to je ono što me privlači kod praktikovanja iste. Iako je improvizacija od pre nekoliko godina postala muzički stil, ona je, pre svega, praksa koja se odražava na celokupan naš odnos prema životu.
      Privlači me izvesna forma haosa.
      Volim da radim sa muzičarima koje nisam imao prilike da vidim dugi niz godina, i da sa njima, jednostavno, pronađem zajednički jezik. Činjenica je da te ljude niste videli godinama, međutim, čim kročite na scenu, komunikacija se obnavlja i nastavlja. To je predivno iskustvo za mene.
      Improvizacija zahteva ogromno iskustvo, često mi se dešava da slušam nastupe koji deluju kao "deljenje istih karata" jedne male sredine koja nije dovoljno otvorena za drugačije forme od sopstvene. Mislim da je vreme da se ta situacija promeni.
      Čini mi se da danas nema toliko novih formi osim u oblasti multimedija, vizuelne umetnosti, kao i u izvesnom savremenom plesu (kojeg bi, opet, trebalo odrediti).
       Ono što sam mogao da vidim i čujem u poslednjih par godina na svetskoj muzičkoj sceni (izuzev određenih vrsta repa i savremene kompozicije), jesu muzički oblici iz nekog drugog vremena koje se završilo krajem dvadesetog veka. Što se tiče "improvizovane muzike", to je sredina u kojoj više nema inovacija već dosta dugo, skoro je isto tako dosadna kao jazz :))


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Krishnamurti "OSLOBODITI SE POZNATOG".
      U toku solo izvođenja ili izvođenja sa drugim muzičarima koji sebi više ne postavljaju takva pitanja, ne osvrćem se na ono što sam upravo odsvirao i ne
anticipiram sledeći korak. Jedino trenutak mora biti pravi.
      Deluje pomalo konfuzno :))) i zbog toga mi je žao, ali ne mogu to jasnije
izraziti.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Videti odgovor na pitanje br. 2.


7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Dakle, u prvom slučaju je muzika loša, dok je u drugom dobra :))
Bitno je lepo provesti to vreme. Bilo da je publika uspavana od sreće ili potpuno naelektrisana, podjednako je dobar ukazatelj. Često je karakteristika dobrog koncerta činjenica da je vreme "nestalo".


8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Za mene su snimanja improvizacije u studiju nepodnošljiva. Daleko su zanimljiviji zapisi sa koncerta. Smatram da ima previše koncertnih CD izdanja koja su bila uspešna ili nisu :)) Često sam u sukobu sa muzičarima koji žele po svaku cenu da objave ovaj ili onaj koncert. Na ta izdanja gledam isključivo kao na svedočanstva jednog perioda i muzičkog života. Po mom mišljenju, kompozicija zauzima centralno mesto u ovirima jednog diskografskog izdanja (mada nisam izdao nijedan CD sa solo koncerta). Možda nikada nije bio dovoljno dobar ;)