upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Robin Hayward  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Da, studirao sam klasičnu muziku, za šta je poznato da može predstavljati smetnju za improvizaciju. Kada sam tek počeo da improvizujem mislim da je prestavljalo smetnju, ali to je bilo pre skoro 20 godina. Sada koristim to znanje povremeno da bih odsvirao normalnu notu usred improvizovanja uglavnom zasnovanog na buci, a sposobnost slušanja koju sam stekao mi pomaže da procenim interval koji ću da odsviram ako hoću da proizvedem ton određene visine kada neko drugi svira neki drugi ton.
      Van improvizacije koristim svoje obrazovanje u priličnoj meri, budući da takođe i sviram i pišem savremenu komponovanu muziku a bavim se i istraživanjem sistema za štimovanje, što podrazumeva sposobnost da se odviraju normalni tonovi na instrumentu.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Sviram tubu, bez ikakve elektronike mada način na koji sviram često zvuči elektronski. To je “ljubav-mržnja” odnos, budući da ustvari imam značajnih problema s njom kada je sviram normalno. Možda je to razlog zašto sam počeo da je sviram ovako. Sa 10 godina sam bio previše mali da bih znao bolje kada sam je uzeo – ja sam hteo da sviram trubu i dali su mi tubu.
      Volim fizički aspekt kod akustičnih instrumenata. Možda je to razlog što sam uglavnom do sada izbegavao elektroniku.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Na ovo je veoma teško odgovoriti, pošto nisam siguran da je to zaista racionalno. Možda je samo stvar u tome da uživam u istraživanju i otkrivanju – radoznalost, to što ne znam šta se nalazi iza ugla. Ali zašto bi ovo trebalo da bude u muzici umesto u bilo čemu drugom zaista ne znam.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Volim činjenicu da dodovdi u pitanje i razbija klasičnu hijerarhiju kompozitor-izvođač-slušalac. To je veoma društven način stvaranja muzike. I sviđa mi se direktan kontakt sa zvukom, i momentalnost otkrivanja muzike dok je sviram. A tu je i izazov pokušavanja da muzika funkcioniše i sa drugim ljudima.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Svakako je smatram neophodnom da relflektuje nad muzikom, za šta pretpostavljam da je neka vrsta planiranja. Ponekad ako mi se muzika čini previše rutiniranom namerno uradim nešto što se ne slaže očigledno da bih je okrenuo u drugom pravcu, ili čak namerno izgubim tehničku kontrolu i onda radim sa bilo čim što instrument ispljune. Ali u najvećoj meri to je stvar slušanja onoga što se događa i sviranja kada čujem nešto čemu želim da doprinesem. To implicira poznavanje instrumenta, kontrolisanje zvukova itd. – stvari koje bi se podvele pod kategoriju planiranja.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Ne vežbam za neku određenu improvizaciju. Imam probe sa drugim muzičarima, ali to više ima veze sa razvijanjem i pojašnjavanjem onoga što radimo, nego sa pripremanjem za neku određenu improvizaciju. Ponekad radimo vežbe za improvizaciju, obično pošto primetimo da se nešto dešava po automatizmu a ne zato što mi to želimo. Te vežbe nam služe da postanemo svesniji toga šta je to i naučimo strategije kako bismo to izbegli. Da, uglavnom koristim zvukove nad kojim imam kontrolu, što znači da sam ih već isprobao i vežbao. Ali pokušavam da izbegnem prosto sviranje repertoara – izazov je koristiti zvukove tako da imaju muzičkog smisla, iako je teško uvek reći zašto neki zvuk ima smisla u jednom kontekstu, a u drugom ne – potrebno je da funkcioniše veoma empirijski. Definitivno postoje pravila, iako je često teško reći koja su. Uglavnom je to stvar osetljivosti prema sadašnjem trenutku i osećanja šta on implicira.

7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Pretpostavljam da ima imam set kriterijuma, nekih veoma konvencionalnih. Da li je forma funkcionisala, da li su stvari bile previše predvidljive itd. Jedan znak uspešne improvizacije je često taj da je muzika delovala kao da svira samu sebe, bez ikakvog truda. Ali je često i teško reći zašto je jedna improvizacija bila uspešna a neka druga ne.

8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Može da mi pomogne da se usredsredim na stvari. Mada ipak nisam snimio toliko improvizovane muzike.