upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Róbert Rózsa  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Nemam muzičkog obrazovanja.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Oduvek su me fascinirali zvukovi i muzika crtanih filmova, a zatim i rana elektronska i slobodna improvizovana muzika. S obzirom da ne sviram ni jedan "klasičan" instrument, morao sam smisliti i odabrati neki svoj, "ne klasičan", drugačiji instrument. Stari analogni sintisajzeri, razni efekti i procesori, zvučne igračke, neuobičajena i drugačija primena gramofona ili kasetofona, to su bili zvukovi za kojima sam tragao. U početku sam koristio svoje hi-fi komponente, trake, ploče, mikrofon, feedback efekte. Ubrzo zatim sam otkrio no-input mixing, i to je instrument na kom i danas sviram, a pored njega često koristim i ozvučene predmete, dečiji sintisajzer, mini disk, itd.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Privlači me upravo sloboda stvaranja, fenomen "oslobođenog zvuka", njegovo nesvakidašnje stvaranje i organizacija - sloboda igre radi muzike.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Mislim da je improvizacija najiskreniji, najzanimljiviji, a ujedno i najnepredvidljiviji način stvaranja muzike, što je već samo po sebi veliki izazov. Improvizacija je spontana igra bez granica u kojoj svako kroji svoja pravila; muzika oslobođena svih stega žanra, stila, škole, ma kakvih ograničenja, jednom rečju: otvorenost. To je traganje i osmišljavanje putem stvaranja i tokom samog stvaranja; muzika koja postoji i nastaje radi sebe same, i mislim da se moze reći da u njenom stvaranju učestvuju zapravo svi, jer i slušalac slušajući učestvuje (više nego ikada) u njenom uobličavanju. To su razlozi zbog kojih me veoma interesuje i privlači improvizacija.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Spontana, odnosno slobodna muzička improvizacija jeste najviši stupanj otkrivanja smisla i mogućnosti slobode zvuka, njegove spontane kreacije, oblikovanja i organizacije. Planiranje u improvizaciji je način da joj se daju smernice, neka unapred određena forma ili pak omogući svojevrsni način komunikacije između muzičara, što je više nego koristan element stvaranja, naročito ukoliko se radi o većoj skupini muzičara.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Vežbanje u klasičnom smislu ne postoji, naročito nikakav vid uvežbavanja, jer tada to nije improvizacija. Ali treba što više svirati, raditi na otkrivanju i proširivanju svojih zvučnih mogućnosti, načinu izražavanja. Dakle, isprobavati da. Koristiti već "isprobane" zvukove takođe. A novo i nepoznato bi uvek trebalo da bude imperativ improvizacije, jer eksperimentisati i tragati za novim mogućnostima može se i treba stalno.

7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Dobra ili loša improvizacija? Pa još i klasifikacija, vrednovanje. Stvar mi se uopšte ne čini jednostavna, te je svaki sud zapravo subjektivan, jer radi se pre svega o ličnoj percepciji i doživljaju, afinitetu. Rekao bih da ja volim isključivo dobru improvizovanu muziku. Za mene je to ona koja mi pobuđuje maštu i očudjuje, ili možda provocira. Volim improvizaciju u kojoj prepoznajem duh radoznalosti. Volim i njenu neponovljivost. Zatim tu je i veština, virtuoznost ili maštovitost, nepredvidljivost, krajnosti u muzici, i tišina, sve i svašta može činiti jednu improvizaciju dobrom ili boljom od neke druge.

8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Svest dakako postoji. U mom slučaju ta "svest" ne odmaže, već bih pre rekao da pripomaže boljoj koncentraciji i pažnji, nekoj vrsti nikada predvidljivog opuštanja radi stvaralačkog oslobađanja.