upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Lucio Capece  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Da. Studirao sam klasičnu gitaru nekoliko godina i sopran saksofon i bas klarinet sa nekoliko učitelja. Što se tiče gitare završio sam svoje studije na javnom Konzervatorijumu u Argentini posle deset godina. Takođe sam studirao harmoniju i džez improvizaciju. U nekom trenutku krenuo sam da sviram sopran saksofon, i konačno sam prestao da sviram gitaru kao glavni instrument. Što se tiče instrumenata koje sviram sada (bas klarinet i sopran saksofon) nekoliko godina sam učio džez pristup njima i osnovne klasične tehnike, prvo u Argentini a kasnije u Francuskoj i Americi. Koristim samo osnovne tehnike koje sam naučio, da bih proizveo kvalitetan zvuk, i nekoliko drugih stvari kao što je cirkularno disanje. Osim ovih osnovnih elemenata ne koristim uopšte ono što sam naučio. Što se tiče načina na koji pristupam ovim instrumentima već nekoliko godina, samouk sam, rekao bih. U svakom slučaju mogao bih da kažem da posle nekog vremena sviranja nekog instrumenta uspostavljaš određen nesvesni pristup instrumentu koji smatram važnim.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Sviram B klarinet, i uvijeni sopran saksofon. Instrumente vidim kao predmete koje otkrivam iznova i iznova, svirajući ih kao da sam prvi saksofonista na svetu. Prepariram ih predmetima kao što su ping-pong loptice, komadići plastičnih flaša, razne stvari, voda, koristim konzerve od kafe, malo gudalo, i razni drugi predmeti. Jedna posebna, jednostavna tehnika koju trenutno koristim dozvoljava mi da koristim saksofon stvarajući slojeve jednostavnih ideja, to je neka vrsta osnovnog polifonog zvučnog reljefa. Trenutno sam veoma uzbuđen zbog toga.
      Takođe sviram elektronsku postavku koja se sastoji iz miksete u fidbeku povezane sa sopran saksofonom, koji je ozvučen iznutra mikrofonom, koji je takođe u fidbeku. Kombinacija jednog i drugog proizvodi glasnu i sirovu teksturu šumova i zvukova sa određenom visinom na kojima mogu da manipulišem radeći prstima na saksofonu i menjajući parametre na mikseti.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Ovaj pristup je nekako zasnovan na jednoj ideji koja mi je postajala sve jasnija dok sam svirao na instrumentima tokom više godina. Umesto da posmatram instrument kao sredstvo samoizražavanja, mislim da je u pitanju način da razumemo okvir slike u kojoj se nalazimo: Prostor i Vreme. Prepariranje predmetima uspostavlja pristup sa objektima koji su svakodnevno oko mene, oni postaju deo moje instrumentalne postavke. Deo mog prostora sa njima postaje deo moje instrumentalne postavke. Ovi predmeti izvlače instrument iz njegove istorije kao instrumenta, i pomažu mi da stvaram zvukove koji su inspirisani zvukovima zvučnog predela u kome živim (uglavnom mehaničke i elektronske zvukove). Vreme je ono na čemu radim na živom nastupu. Mislim da pored naših akcija mi postojimo u deliću večnosti. Pokušavam da ne obraćam pažnju na akcije i priče koje ove akcije izgrađuju, nego na ovaj delić večnosti. Ovo menja način na koji izgrađujem muziku. On nije zasnovan na stvaranju priče sa radnjom nego na jednoj percepciji vremena. Moja je želja da eksperimentišem u nastupu sa momentom kontemplacije o karakteristikama vremena, a ne sa prijatnim momentom zasnovanom na razradi dobre priče. Ovo je lično istraživanje. Mogu da uživam u tuđem stvaranju dobrih priča i ne smatram svoje istraživanje boljim ili zanimljvijim, ali to je jednostavno ono što mene fascinira. Sa druge strane, fokusiram se na detljalje zvukova, i razvijanje naših sposobnosti percepcije i slušanja.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Iskreno više sam počeo da se bavim improvizacijom kada sam počeo da sviram šumove. Nije bilo smisla da ih zapisujem, ili da pitam druge muzičare s kojima sam svirao da smisle načine na koje bi ih zapisali. Kada sviraš šumove, mogućnosti njihovog ponovnog otkrivanja i izmeštanja u neočekivane prostore tokom živog nastupa, veoma su jake. Sviranje sa različitim ljudimai u različitim prostorima čini da instrument reaguje na različite načine. Mislim da, umesto da pokušavam da ispravno sviram svoje zvukove u svakom prostoru, više pokušavam da razumem kako zvuče u svakom pojedinačnom prostoru i na koji način bivaju modifikovani ovim prostorima, i prisustvom drugih muzičara, i zvukova. Ovo iskustvo je jednostavno fantastično.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Moram da kažem da veoma često počnem sa nekom idejom, nekom vrstom forme onoga kako zamišljam da stvari mogu biti ili kako želim da budu, u zavisnosti od toga kako se osećam u prostoru i sa muzičarima sa kojima sviram. Ova forma je uvek modifikovana tokom živog nastupa, i moram da sviram drugačije, i to je najbolja stvar u vezi s tim. U suštini mislim da uvek postoji neka paradigma. Nije tačno da stvaramo ni iz čega. Razmišljam dosta o ovome i o tome kako da ne sviram na automatski, već izgrađen način. Razmišljanje o ovoj formi mi dosta pomaže da se koncentrišem i volim da je olabavim u nekoj tački tokom izvođenja.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Vežbam svoje instrumente. Imam osnovnu tehničku rutinu koju pokušavam da sviram svakodnevno i nakon što to uradim jednostavno pokušavam da radim sa zvukovima i otkrijem nove mogućnosti. Ne vežbam improvizaciju, u svakom slučaju ne radim to sam. Sviram sa drugim muzičarima na ad hoc sastancima i u povremenim sastancima sa muzičarima sa kojima sviram u stabilnim projektima, ali ne mnogo. Samo nekoliko puta.Više volim da iznenadim sebe ne radeći mnogo zajedno. Mislim da je dobro svirati sa već isprobanim zvukovima na kojima si već radio. To ti pruža dublju predstavu o tome kako oni funkcionišu, i kada radiš na njima dok vežbaš, to ti daje neku intuiciju o tome kako da ih modifikuješ, kako da ih tretiraš kao živi element. Onda će biti drugačiji kada ih sviraš uživo. Mislim da je ono na čemu radiš kada radiš na ovim zvukovima sposobnost da radiš na njima uživo. Ne radimo samo na zvukovima uživo, postoje mnogi drugi elementi (forma, razvijanje jezika, interakcija ideja, gustina itd.), i ne mislim da ovi elementi postaju manje živi ako radiš na svojim zvukovima pre nastupa, baš suprotno. Ukoliko su zvuci bogati i zanimljivi, i ukoliko su odsvirani na živ način umesto kao katalog, zvuci stimulišu tebe i muzičare koji sviraju sa tobom, i stvaraju muziku u kojoj možeš uživati.

7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Kao kada je bilo koja muzika u pitanju, pokušavan da nemam estetski pristup kada slušam nekoga. Imam svoj ukus, ali najvažnije je koliko je snažno, duboko i istinito ono što se dešava kada neko svira. Čak i ako je u pitanju banalna muzika ili ukoliko je loše odsvirano. Improvizacija je moj izbor i izbor nekoliko drugih muzičara koje volim da slušam. Ali ne smatram improvizaciju boljom od bilo koje druge muzike. Ovo zavisi od izbora muzičara koji stvara muziku, i od toga koliko duboko je on upleten u ove izbore.
      Uživam da slušam muzičare koji rizikuju kada nastupaju, muzičare koji sviraju muziku koja je živa, vodeći svirku do tačke kada osećaš da nešto ne radi na već poznate načine ali je zanimljivo. Što se tiče same improvizovane muzike, ponekad se razočaram na koncertima gde ljudi na kraju kažu “bilo je dobro”. Veoma često “improv” publika ovo govori za nastupe koji su tipični “improv” nastupi. Ne zanima me improvizacija kao jezik, i ne smatram dobrom svirkom onu koja se uklapa u predvidiv jezik koji je improvizacija na neki način postala. Cenim kada se muzičari odreknu već izgrađenog i uspešnog jezika i krenu za nečim drugim. Uživam u slušanju ljudi dok “kuvaju” nove ideje, nanovo otkrivajući i redefinišući praksu muzike.

8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Utiče na mene na neki način. Kao kada sviraš na drugom mestu, ili pod drugačijim uslovima. Toliko, ne više.