upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Julien Ottavi  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Učio sam bubnjeve i trubu. Samouk sam u zvučnoj poeziji, glasovnom eksperimentu, perkusijama takođe. 
      Imam osećaj za ritam, ali sam kompoziciju naučio sam. Danas ovo iskustvo muzičkog obrazovanja nema baš neki jak uticaj na moje aktivnosti, ne vučem previše iz toga sada.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Kompjuter i programiranje su moja glavna sredstva, logično i elektronika, ali nisam ograničen na ovo; za mene je sam svet potencijalni instrument, sve ima mogućnosti zvuka i tišine. Od svemirske radioaktivnosti do bioloških aktivnosti.
      Obzirom da je sve potencijalni instrument, da proširim smisao instrumenta za koji mislim da je ograničen na muzičko izražavanje -- u svemu se može naći mogućnost.
      Izbor odsustva ograničenja, otvaranja ka novim pristupima, otvaranja prema nepoznatom, prema mogućnostima ne-bivanja na istom mestu sve vreme i ne življenja sa utiskom konstantnog samoponavljanja kao ispred mnoštva ogledala.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Zapravo, današnje "muzičko eksperimentisanje" je postalo eksperimentisanje sa zvukom, umetnošću, društveno i političko eksperimentisanje, životno eksperimentisanje... Milsim da bi trebalo da eksperimentišemo "muzičkim" po sebi. Mislim da je problem muzičara sledeći: on misli kao muzičar ! Mislim, ako počnemo da mislimo o eksperimentisanju u muzici, trebalo bi da guramo dalje i ispitujemo samo pitanje. Zašto se pitamo o vezi nas samih sa muzičkim eksperimentisanjem?
      Ako mislimo na muzičko eksperimentisanje u tradicionalnoj muzici, ljudi koji eksperimentišu u ovoj oblasti ne pričaju o eksperimentisanju, pričaju o izražavanju, jednostavno o načinu da se izraze kao zajednica, o načinu da izraze svakodnevne životne aktivnosti, bol, ljubav, sreću itd. No, ako pričamo o zapadnoevropskom stanovištu (u XXI veku), trebamo ići dalje od ove misli, šta je iza ovog jednostavnog pitanja?
      Mislim da nisam privučen "muzičkim eksperimentisanjem " kao takvim, već eksperimentisanjem sa pojmovima, uopšte.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Ne bavim se improvizacijom kao takvom. Improvizacija je način da ne budete predvidivi - niste tamo gde ljudi misle da jeste ili da bi trebalo da budete. U smislu u kojem vi pričate o ovom konceptu, pričate o muzičkom stilu/žanru. Bio sam zainteresovan pre par godina za proces učenja i stvaranja ove muzike kao načina učenja muzike i deljenja zajedničkog muzičkog izraza sa zajednicom. No, nisam uopšte zainteresovan za improvizovanu muziku kao muzičko biće po sebi, improvizacija ne bi trebalo da ima cilj ili da bude zatvorena zajednica kao što jeste, trebalo bi da se proširi na svako ljudsko izražavanje. Imam utisak da je to u našem društvu više način da budeš prepoznat od strane drugih, nego da budeš sa drugima, više je način da se izrazi "ego", nego da se podeli izraz sa zajednicom.
      Takođe, koliko znam, muzička eksperimentacija nikada nije bila ograničena na improvizaciju. Postoji dosta drugih pravaca u ovom polju (kao zvučna poezija, savremena klasična muzika, 'sound art', zvučna instalacija, noise muzika, minimalistička muzika, terenski snimci itd). Improvizacija je bila put za prethodnu generaciju da razbije pravila klasične muzike i otvori je prema ne-muzičarima i prema muzičkom izrazu bez strogih pravila; to je što se tiče zapadne savremene muzike, ako imamo na umu da je improvizacija postojala od prvog momenta kada je čovek počeo da stvara muziku i dalje kroz vekove. Interesuje me metod improvizacije koji se tiče poimanja života uopšte i bavljenje ovim procesom stalnog nalaženja novih izraza, neobičnih pristupa otkrivanju nečega i davanja života tim stvarima, to važi za jezik, muziku, ples, astronomiju, kuvanje, ljubav, mišljenje, ljudske odnose uopšte...


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Ako pričamo o improvizaciji kao o konceptu a ne kao o muzičkom stilu, rekao bih da je to komplikovana veza. Rekao bih da postoji borba oko toga da li zaista improvizuješ u bilo kojoj situaciji, zato što si uvek obeležen svojom prošlosću, obrazovanjem, ciljevima koje postavljaš sebi, svojim nesvesnim koje pokreće neke nedefinisane aspekte ove lične konstrukcije. Tako da zapravo, nikada ne znaš (ili ne sasvim) da li improvizuješ potpuno ili ne...ili radiš ono što si oduvek mislio da treba, u kojim granicama tvoji postupci nisu upravljani tvojom prošlošću/obrazovanjem/prethodnim ciljevima/nesvesnim. Po ovom pitanju, moram priznati da nismo sigurni da možemo videti jasno vezu između planiranja i spontanosti u improvizaciji, jer sasvim je moguće da ste uvereni da ste u procesu improvizacije sa jakim učešćem spontaniteta, a da se ipak samo ponavljate i ponavljate neke modele koje ste uvežbali u ovakvim situacijima, ili čak da igrate igru gde ste sebi fiksirali određenu ulogu.      


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Na jedan deo ovog pitanja sam odgovorio u prethodnom pitanju, tako da se ne bih ponavljao.
      Ali, zašto se mi pripremamo za improvizaciju ? Ovo je besmisleno ako za trenutak razmislite o konceptu vežbe i improvizacije. Stvarnost jeste takva, za mene, da se mi pripremamo za situaciju u kojoj gubimo kontrolu, obzirom da smo deca naših roditelja, obrazovnog sistema, sporta, armije, zatvora, prijatelja - sve učestvuje u pripremanju za integraciju u društvo, da bi imali izvesnu vrstu refleksa u izvesnim situacijama. Na sreću, čovek u sebi ima deo otpora koji nije sasvim predvidljiv i koji u nekim situacijama stvara posebne neuronske aktivnosti koje nas stavljaju u krizne sitiuacije gde se stvari ne mogu kontrolisati i gde se vaš stvarni smisao improvizacije dovodi u pitanje. Pitanje iza vašeg pitanja je: kako možemo da prihvatimo da ne kontrolišemo svaki aspekt našeg života ? Kako dočekujemo strano, ono što je van kontrole, iracionalno?

7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Za mene je vrlo teško da procenjujem bilo koju vrstu improvizacije u bilo kojoj situaciji, moraš videti mnogo više komponenti da bi uopšte znao šta se odvija u nekoj situaciji/kontekstu. Ako pričamo o situaciji u "improvizaciji" kao muzičkom stilu, ne bih rekao da je to uopšte pitanje, zato što je to za mene, kao što sam gore naveo, proces učenja, ne proces pokazivanja svoga ega drugima. Pitanje je vezano za pojam "izvedbe" u okvirima "umešnosti" ili "uspešnosti", a procenjivanje nekog muzičkog dela je u zapadnoj kulturi uvek povezano sa idejom takmičenja u muzici, njenog usavršavanja, čak iako se ovo usavršavanje odnosi na eksperimentalnu muziku, stranu, čudnu, sa što je više grešaka moguće i što bučniju - uvek je to usavršavanje, onako kako ja vidim. Pojam "boljeg" je vezan za ovu ideju, takođe. Kao proces učenja, kao proces ličnog razvoja, nema "boljeg", nema "najgoreg", postoje samo različiti ljudi sa svojim pristupima kontekstu/situaciji.
      Što se tiče muzičke ekspresije, preformulisaću pitanje: kako ocenjujemo muzičko delo koje koristi pojmove improvizacije, što znači da nema nikakvih pojmova koji su predodređeni?
      A onda treba da kažemo pod kojim uslovima, u kom aspektu ? Intelektualno, kao muzička referenca, prosto kao zvučna organizacija, kao snažno izražavanje osećanja ili osećaja, kao čisti, sirovi, fizički izraz, itd...


8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Trebalo bi reći: zavisi od situacije u kojoj se snima nešto. Bilo koje aktivnosti u momentu "predstavljanja" stvaraju situaciju gde igraš ulogu, gde ljudi čekaju nešto, gde se očekuje da se nešto desi. Situacija snimanja može biti različita ako je u pitanju TV ili radio, ako ste u studiju i ako stvarate muziku na licu mesta ili ako radite kompoziciju, ili ako pravite film, ili snimate neku stvar uživo: koncert, nastup, radionicu, sastanak, konferenciju, prirodu, životinje itd, ili bar neku malu porodičnu situaciju: rođendan, decu itd. Sve ove situacije utiču različito na vaš izraz, na način predstavljanja drugima.
      Što se mene tiče, sa zvučnim medijem, možete uraditi "fotografiju" stvarnosti kakva jeste i pokažete je drugima: evo, ovakav sam ! Iskreno, na način na koji želite. Ili možete reći "Ovakav želim biti", ili "ovo zaista mislim" - sa svim vremenom koje vam je potrebno da sastavite svoje misli, sa pripremom i različitim aspektima kompozicije.
      No, u isto vreme, možete ispitivati sam medijum, način na koji snimate i distribuirate tu ploču, ili možete proširiti život vaše ploče raznim tehnologijama, čak i sam izraz.
      Takođe, u vašem pitanju, ovaj deo o "snimanju za album" mi se čini kao jedini način za rad na snimanju kao rada na cd-u. Za mene, cd je još uvek samo jedan od načina da se izraze zvučne i muzičke mogućnosti, kao što je način za sve ljude u ovom polju da prepoznaju jedni druge kao deo "polja" ili ne. I to nije samo u improvizaciji, to je slučaj u svakoj ljudskoj aktivnosti: naučnici koji učestvuju u nekom radu, mislioci koji pišu neku knjigu, kao i u književnosti, kao i u bilo kojoj umetničkoj aktivnosti. Danas sam više zainteresovan za rad na internet-radio instalacijama ili za performanse koji koriste zvuk, kao što sam zainteresovan za širenje muzičkog potencijala u cilju odlivanja "trajanja" (dakle, muzika koja nije ograničena na cd), ili pravljenje kratkih zvukova za moj komšiluk. Ne mislim da se trebamo ograničiti kada pričamo o izražavanju ili stvaralaštvu, što ne znači da me pravljenje cd-a apsolutno ne zanima.