upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Jeff Gburek  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Nešto od osnovne teorije orkestracije i takođe klasična gitara. Šta uzimam od ovog iskustva zavisi od projekta na kome trenutno radim.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Sviram mnogo instrumenata ali moja primarna sredstva su električna gitara, mikseta, razne analogne pedale, pijezo-električni uređaji, laptop, razni mikrofoni od sofisticiranih uredaja do đubreta iz spašenih elektricnih uređaja, minidisk plejer/rekorder, neobični predmeti sa finom rezonancom za prepariranje gitare.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Radoznalost.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Sve više se bavim kompozicijom ali ostavljam široke prostore otvorene za improvizaciju.
      Ponekad čisto improvizujem. Improvizaciju posmatram kao sredstvo postizanja odredenih energija u muzici i kao način da transformišem sopstvenu svest.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Postoje kratkoročni i dugorocni planovi. I jedni i drugi se udružuju u improvizaciji.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Svakako se može vežbati za improvizaciju. Ali vežbanje za improvizaciju je čudno pitanje. Čak i ako si isprobao zvukove pre sviranja, postoji nov kontekst koji menja njihovo percipiranje i primanje. Ponekad svi planovi moraju da se napuste ili drastično izmene da bi se stvorio nekakav muzički smisao u situaciji. Ponekad je dobro držati se neke ideje čak iako ona ne funkcioniše jer tenzija njene “pogrešnosti” (ko je vidi kao pogrešnu?) može stvoriti zanimljivu dinamiku.

7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Ne postoji generalno pravilo oko ovoga. Procenjujes svaki slučaj posebno. Mogao bih da dodam da ne zavisim od improvizacije da bih muziku učinio nužno uvek zanimljivom. U slučaju mog rada sa akustičnom gitarom, dobra improvizacija je ona koja fluidno vodi nazad ka jednoj od kompozicija. I to uvek uspeva.

8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Svest o tome da se snimam može imati efekat na ono što sviram u svim slučajevima. Ali pokušavam da zaboravim. Studijsko snimanje je drugačije po tome što možeš malo razmišljati o tome kakvi zvukovi neće zvučati toliko dobro pri reprodukciji na stereo mediju. Snimanje sužava opseg ne samo mogućih zvukova već i opseg dinamike koja se može stvoriti sa prostorom/vremenom kao takvim. Snimanje za izdanje te često dovodi u dvostruki način razmišljanja. Stvaraš nešto što ćeš izdati u drugi prostor u odnosu na onaj u kome stvaraš.