upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Dragos Tara  (2008)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Kao kontrabasista, imam obrazovanje u džez i klasicnoj muzici, i imao sam prilike da izvodim mnogo razlicitih vrsta muzike.
      To mi je uglavnom pomoglo da uspostavim blizak fizicki kontakt sa svojim instrumentom, cak i kada ne koristim direktno konvencionalni nacin sviranja.
      Kao kompozitor, diplomirao sam kompoziciju i elektroakustiku. Studije su mi bile momenat gde sam zaista mogao da se fokusiram na sopstveni jezik. Da razmišljam o njemu iz razlicitih perspektiva. Prilike koje sam imao za eksperimentisanje u elektroakusticnoj muzici su mi bili veoma nadahnjujuci.
      Ali zaista verujem da muzilar može biti jedino samouk. Studije su pre svega odlicna prilika za upoznavanje ljudi i razmenu, ali i dalje je na tebi...


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Kontrabas, sa malo preparacija (što je manje moguce), i kompjuter (uglavnom sa MAX/MSP-om) Pokušavam da koristim što manje stvari, ali da mogu da se moduliraju na puno ranih nacina. Još uvek razmišljam o nacinu da kontrolišem elektroniku kroz gestove (direktno kroz moj bas).


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Stalna potreba za pokretom, za ucestvovanjem u istraživanju novih društvenih odnosa, buduci da je muzika deo kulture koji zahteva stalno obnavaljanje.
      Ne želim da se bavim nostalgijom i verujem da ovaj svet zaslužuje neke promene.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Da bih ucestvovao u muzici i dramatskim nastupima gde ne postoji samo “jedan autor” vec kolektivno stvaralaštvo.
      Da bih stvarao stvari koje postoje samo u odredenom trenutku i odredenom vremenu, za razliku od komercijalnih standarda koji traže reproducibilnost.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Radeci na razlicitim projektima sa razlicitim ljudima, pocinješ da stvaraš sopstveno uopšteno videnje improvizacije. To znaci da uvek postoji mešavina i jednog i drugog. Pronalaziš stvari na putu koji si vec bio izabrao.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Za projekte koji se zasnivaju na nekoj posebnoj ideji ili konceptu, volim da probam. Ali ukoliko je zaista improvizovano, onda to mrzim. U svakom slucaju, vremenom, kao što sam rekao, praviš izbore koji usmeravaju tvoj rad i cine te spremnijim za koncerte.
      Isto se osecam i kada je u pitanju samostalno vežbanje. Kontrabas vežbam na konvencionalan, klasican nacin, da bih ostao u dodiru sa njim.
Sviranje elektronike je uvek pripremljeno, pošto treba da napravim svoje MAX/MSP peceve i izaberem svoje interfejse.
      Ne bih stvarno mogao da kažem koliko prostora ima za stvarno eksperimentisanje sa zvukom, ali mislim da je to više nego potrebno zbog rastuce normalizacije koju muzicki biznis implicira.


7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Ukoliko postoji osecaj lakoce, fluentnosti sviranja. Ukoliko je moja slika momenta jasna, ili prosto uzbudljiva… Ovo je nekako zbunjujuce. Žao mi je, zaista ne znam.


8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Kao elektroakusticni muzicar, osecam se zaista nezadovoljnim kada koristim ovaj medij samo kao memoriju, umesto da ga koristim onakvim kakav jeste. Snimanje je nešto što mi je vrlo zanimljivo ali rezervisano za konkretnu muziku, elektroniku, i slicno…
      Kao improvizatoru, nelagodna mi je ideja transformisanja jedinstvene stvari (tacka 4!) u objekat koji može da se reprodukuje.
      To znaci da uvek pokušavam da snimam što je manje moguce, samo onda kada je korisno za neki projekat (ukljucujuci upotrebu kao demo).
      Ne mislim da snimanje utice na moj nacin sviranja. Ali sviranje bez publike mi je, sa druge strane, veoma bolno.