upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Doug Theriault  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Muzičar sam celog svog života. Prvo sa klasičnim klavirom i trubom u četvrtom razredu, zatim sa džezom i klasičnom gitarom u srednjoj školi, sve do koledža gde sam počeo da se bavim kompjuterskom muzikom i operom. Nekako se nisam dobro osećao čitajući pisanu muziku...Imao sam predstave zvuka u glavi koje nikada nisam mogao zapravo "čuti". I jedan dan me su mi se otvorile oči, kada sam otišao na "Demolition Derby" pomislio sam da je to najdivnija muzika koju sam ikada čuo :)
      Kada sviram danas, to je na gitarama koje su modifikovane na razne načine. Muzički trening je relevantan kada sviram u kontekstu free jazza, inače ga izbacujem kroz prozor.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima?

      Napravio sam nekoliko hibridnih gitarskih kontrolera koji kontrolišu spoljnu elektroniku. Oni mogu kontrolisati svetlo, video, živo digitalno procesuiranje zvuka, sintisajzere itd. Napravio sam ih jer sam želeo da kontrolišem stvari direktno sa mog instrumenta, umesto iz neke spoljne jedinice. Njihovo ugrađivanje u i na instrument omogućilo mi je da donosim brze odluke dosta brže u realnim situacijama. Moram vežbati svaki dan, jer postoji dosta stvari koje iskrsavaju sa ovim instrumentima na dnevnoj bazi - i treba izvesnog vremena za razumevanje čitave opreme.

Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Na mene su dosta uticali konstruktori instrumenata Michel Waisaviz, Hans Reichel i Hugh Davies. Strastan sam slušalac muzike. Dosta zvukova me privlači i dosta metoda rada me privlači i hteo sam da budem u mogućnosti da radim ovo uživo. Morao sam napraviti svoj instrument da bih to uradio.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Inovacija, stvaranje nečega što nikada nisam čuo pre. Početak ni od čega i slušanje muzike koja se sama komponuje - uživo, ovo je za mene veoma uzbudljivo.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Počeo sam da improvizujem još u tinejdžerskim danima, ali nisam imao pojma zašto to radim. Imao sam sreće da imam prijatelja i učitelja Phila Woodruffa koji me je i upoznao sa ovom muzikom pre 15 godina. Počeli smo da improvizujemo zajedno u njegovom stanu i u mom podrumu. Bio sam privučen grubom bukom i novim zvukovima i mogućnošću da ih sve stvaram uživo... i želeo sam, u isto vreme, da uradim nešto sam. Shvatao sam improvizaciju kao razvijen sistem koji se može upotrebiti u raznim situacijama, u zavisnosti od sviračkog fokusa.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Svi improvizatori imaju različite jezike koje su razvili. Spontanost je u vezi sa izborima koji su napravljeni tokom improvizacije u određenom sistemu. To je jedina vrsta improvizacije koja se odvija. Muzičari mogu da izaberu da se uklope ili da ignorišu ono što se dešava.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju?

      Ne vežbam. Razvijam sisteme koje koristim u različitim situacijama. Ako sviram solo, sistemi su drugačiji nego kad sviram sa drugim ljudima. Zavisi, dakle, od situacije.
      Ako ste imalo dobri u improvizaciji razumete svoj instrument podjednako kao što razumete vašu ruku i kako se ona pomera. Doslovno, instrument je produžetak mozga. Nekada mozak trokira, tada je muzika najbolja, po mom mišljenju :)

Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Ne koristim unapred oprobane zvuke. Zvuci koje koristim su obično iznenađujući za mene i radim sa njima uživo stvarajući muzičko delo. Poenta je u slušanju i razumevanju instrumenta tako dobro da se proces sviranja sam odvija.
      Sistemi jesu oprobani. Jedina eksperimentacija koja se dešava tu jeste kako se proces odvija uživo i izbori koje pravim koji se tiču onoga gde bi proces mogao ići.


7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Po tome da li ima sve stvari koje me uzbuđuju kao slušaoca ? Ako ne, brisano je.
      Što se kvaliteta improvizacije tiče, sudim po tome da li je ili ne dotakla neke nove stvari, za mene.

8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Ako sam u studiju, nastupam sa znanjem da ću "razbiti", u suprotom - zašto nekoga plaćati da snima muziku? Svest o tome me tera da se bolje koncentrišem i pažljivije fokusiram.
      Ovo se takođe može desiti ako snimam sa nekim koga viđam samo jednom godišnje. Obično vežbam dosta sati/dana pre no što vidim tu osobu opet. Sistemi su oprobani unapred i obično mi treba izvesno vreme da se sastavim i ukopčam sa stilom te osobe. Volim da razvijam muziku u duetima, jer mi to omogućava snažniju radnu vezu sa tom osobom i gura muziku napred dosta brže.