upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Bonnie Jones  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Odrasla sam u muzikalnom domaćinstvu. Moja majka je uvek svirala muziku – većinom apalačke instrumente, cimbal, bendžo i violinu. Prvi instrument koji sam naučila da sviram je bio jedan cimbal koji je prijatelj moje majke napravio od kartona. Tako je ideja sviranja muzike i muzikalnosti oduvek bila tu, ali pored otprilike četvorogodišnjeg učenja flaute u osnovnoj školi („Louie, Louie“ i „Star Spangled Banner“), nikad nisam imala nikakvo dodatno muzičko obrazovanje. Ne mogu zaista da vidim nikakvu vezu između mojeg ranog učenja flaute i načina na koji koristim zvukove sada osim činjenice da mi je sviranje flaute pokazalo da zaista uživam u stvaranju zvukova. Verovatno bih morala da pripišem mnoge od svojih sadašnjih muzičkih impulsa onome što sam radila i što radim sa tekstom i performansom.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      2004. sam otišla u  Koreju i upoznala Joea Fostera. Želeli smo da sviramo zajedno ali nisam bila ponela nikakve instrumente sa sobom. U Baltimoru sam svirala jednu vrstu prepariranog klavineta (okidanjem/manipulisanjem žicama). Joe mi je dao malo modifikovanu digitalnu delay pedalu koju je dobio od Bryana Eubanksa i posle godinu dana sviranja sa Joeom shvatila sam da je to moj instrument. Pedala je stvarala sve zvukove koji su me zanimali i imala tu prednost što je bila i elektronska i taktilna/gesturalna. Trenutno sviram oko 3-5 različitih digitalnih delay pedala direktno dodirujući električno kolo kablovima instrumenata, metalnim predmetima i svojim rukama. Postoji nekoliko stvari zbog kojih se i dalje interesujem za pedale, sviđa mi se činjenica da mogu da ih sviram svojim rukama, sviđa mi se što imaju neku vrstu ugrađene tendencije ka haotičnosti, i sviđa mi se što su zvukovi sirovi, neukroćeni, i neprerađeni. Imam nekoliko planova da dodam više mikrofona i drugih stvari – ali me pedale još uvek zadovoljavaju.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Eksperimentišem sa zvukom i tekstom jer ne bih mogla da zamislim bilo šta drugo što bih želela da uradim sa svojim vremenom i energijom. Materijali koje koristim su mi manje bitni od impulsa da menjam i da budem promenjena, da istražujem različite načine bivanja u svetu. Obično imam težnju da budem previše intelektualna a zvučni projekti me oslabađaju od nekih od mojih verbalnih interesovanja dok me tekstualni projekti podsećaju zašto uopšte uživam u njima.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Mislim da je improvizacija veoma ljudski čin i da je veoma ljudski improvizovati.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Iskreno, počinjem da mislim da je, nakon što odsviraš jedan set muzike ili napišeš neki tekst, sve što dolazi posle toga neki oblik planiranja. Iskustvo stvaranja umetnosti je, čini se, kumulativno – jedno muzičko delo ili strana(e) teksta za koju si se dugo i predano borio. Imam neke ideje, stvaram umetnost zbog ovih ideja, i planiram da bih se stavila u situacije koje pružaju više učenja o ovim idejama. Tražim određene partnere za saradnju zato što me privlače njihove ideje i njihovi izbori i njihovi načini komunikacije i slušanja. Naravno, kada dođe do ostvarivanja nekog dela funkcionišem na receptivnom nivou više nego što pokušavam da oblikujem nešto pre nego što se dogodi. Stvarno obraćanje pažnje i slušanje izgleda da proizvodi finije određene rezultate nego pokušavanje da se stvari prethodno previše strukturiraju. Mada, budući da su ljudi – ljudi, spontane stvari se mogu desiti i dešavaju se – to je najdivnija stvar u vezi sa kolaborativnim situacijama.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Pa, morala bih da kažem da je sve to “vežba” u nekom smislu. Veoma mi se sviđa ideja da uvek budem učenik i nikada učitelj. Mislim da će to održati moju zainteresovanost i svest o stvarima koje se dešavaju oko mene. Definitivno volim da razradim ideje kod kuće pre koncerta ili snimanja, makar da bih proširila svoje razumevanje instrumenata koje koristim. Na sreću, moji instrumenti imaju sopstveni um i mada mogu da naučim geografiju električnog kola nikada ne mogu u potpunosti da predvidim pun izraz zvukova koji su mogući kada jednom počnem da manipulišem kolom. I dalje mogu da proizvodim zvukove svojim instrumentom koje nikada ranije nisam čula i neočekivani zvuci se uključuju u muzičke situacije veoma često – tako da me nekada i postide.


7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Mrzim ovo da govorim, ali obično ocenjujem improvizacije na čisto subjektivan (i u izvesnoj meri ličan/emocionalan) način. Kako sam se osećala posle seta? Da li je izgledalo kao da svi slušamo? Da li smo komunicirali na zanimljive načine? Da li sam naučila nešto o svojim muzičkim idejama i idejama drugih muzičara? Volim improvizacije koje deluju kao da su izvođači čitali misli jedni drugima. Volim da koristim taj deo svog mozga koji se bavi neverbalnim radnjama, odlukama, i komunikacionim sistemima – sa osećajem međusobne svesnosti. Što se tiče tekstualnih projekata koje smatram “improvizovanim” najbolje čemu mogu da se nadam jeste da uključim različita znanja o jeziku da bih reagovala na/približila se/obratila se/izmenila/prilagodila se percepciji publike/čitaoca. As for text projects that I consider "improvised" the best I can hope for is to be able to employ various understandings of language to respond to/shift/address/change/comply to the perception of the audience/reader. U ovom trenutku, pokušavam da radim sa tekstom na toliko drugačiji način nego što sam to radila u prošlosti da je sve to neobeležena teritorija. Ukoliko me niko ne gađa ničim to smatram dobro urađenim poslom.


8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Nikada ne primećujem nikakvu razliku u svom sviranju kada snimam. Mada dosta razmišljam o procesu snimanja i ispravljanja. Oduvek mi se sviđalo to što je pisanje jedan od žanrova gde su plejbek/dokumentovanje istovremeni sa stvaranjem. Kao u slučaju kada pišeš i možeš da “pustiš plejbek” istovremeno jednostavno tako što ćeš da pročitaš ono što prethodi na strani i ponovo nastaviš od kraja. To su jednostavno stvari koje mi zaokupljuju um i čine ga ispunjenim.