upitnik

 Alessandro Bosetti
 Bertrand Denzler
 Bhob Rainey
 Bonnie Jones
 Bruce Russell
 Christian Weber
 Cor Fuhler
 Dieter Kovacic (dieb13)
 Doug Theriault
 Dragos Tara    novo
 eRikm
 Günter Müller
 Jeff Gburek
 Jeph Jerman
 Joe Foster
 Julien Ottavi
 Kai Fagaschinski
 Lucio Capece
 Róbert Rózsa    novo
 Robin Hayward
 Tomas Korber
 Will Guthrie

Intervju: Alessandro Bosetti  (2007)

1. Da li ste imali neko formalno muzičko obrazovanje, i šta sada izvlačite iz njega?

      Imao sam prilično “neformalnu” obuku kao džez muzičar, nastavljam da učim koliko god imam vremena za to. Mada nikada se nisam osećao previše “obučeno”.


2. Kakvu opremu/instrumente koristite, i kakav je vaš odnos prema njima? Šta mislite da stoji iza vašeg izbora opreme/instrumenta?

      Trenutno koristim gomilu različitih instrumenata i ostalih naprava. U većini slučajeva ih ne posedujem ali nađem načina da ih pozajmim od nekoga na određeno vreme. U velikoj meri koristim laptop za organizaciju i procesuiranje materijala , laptop je zapravo moje glavno pomagalo tokom nastupa. Nedavno sam dosta koristio svoj glas , razne glasove i reči drugih ljudi, kratkodometni? radio, čelo, elektronski klavir, klavir, razlicite vrste skupljih I jeftinijih gitara, električne orgulje, harmonium, gomilu različitih objekata (komponujem seriju komada gde sviram samo jedan objekat u svakom komadu kao recimo aparat za kafu, mladinu haljinu, kutiju za nakit, traktor, itd.). A tu je naravno i moj soprano saksofon.


3. Šta je to što vas privlači ka muzičkom eksperimentisanju?

      Ništa više od onoga sto me generalno privlači ka muzici. Jednostavno volim muziku i verovatno skoro svaka vrsta muzičkog stvaranja zahteva neku vrstu eksperimentisanja.


4. Zašto se bavite improvizacijom, i kako je vidite?

      Sve manje me zaokuplja improvizacija ali daleko od toga da ću prestati da “improvizujem”. Jednostavno, veoma mi je teško da razmišljam o improvizaciji kao o “rutini”. Veoma je zamarajuće i shvatam da nemam dovoljno energije da zaista “improvizujem” svake večeri na način na koji bih to želeo.


5. Kako vidite odnos između planiranja i spontanosti u improvizaciji?

      Do sada sam verovatno previše rekao. Odavno sam obecao Devici Mariji da neću nikada više govoriti o razlici izmedju improvizacije i kompozicije. Pošto vidim da smo dotle došli jednostavno ću stati.


6. Da li "vežbate" za improvizaciju, i koje je vaše generalno mišljenje o ideju "vežbanja" za improvizaciju? Kada improvizujete, da li koristite zvukove koje ste već "isprobali", i koliko tu ima mesta za zvučno eksperimentisanje?

      Obe stvari su prisutne u zavisnosti od toga šta hoću da uradim. Uglavnom uređujem svoj rad tako da nema stvarne podele izmedju komponovanja i vežbanja.


7. Kako vrednujete improvizaciju? Šta , po vama, jednu improvizaciju čini boljom od druge?

      Ako mi se sviđa ili ne bolje je ili je lošije (naravno, samo za mene).


8. Kada snimate za neko izdanje, da li svest o snimanju utiče na vaše sviranje, i na koji način?

      Da. Navikao sam da razmišljam o tome kako će improvizacija zvučati na snimku. Nedavno su me pozvali da učestvujem na svirci gde su svi bili veoma tihi, sićušni zvuci ali snimano je sa jeftinim stereo mikrofonom postavljenim nedaleko od mesta sviranja. Poznavao sam karakteristike tog mikrofona pošto i sam posedujem jedan on takvih pa sam imao prilično jasnu ideju o snimljenom zvuku već dok sam svirao. Isto tako mi je bilo jasno da je većina zvučnog materijala koji smo proizvodili “izgubljeno u prevodu”. Tako da čemu trud? Bolje bi bilo da smo samo svirali i uživali bez ikakvog snimanja. Dosta snimaka improvizovane muzike je loše snimljeno i daje veoma siromašan uvid u originalno izvedenu muziku. Isto tako osećaj “gde” i “kada” i “sa kim” naravno, utiče na mene.